Na poslu ne mora da bude u osam ujutru, ali ako se prvi probudi rado će staviti kafu ili čaj dok ostali ne ustanu. Potom sledi dogovor gde će se tog dana jedriti. Ako gostima voda negde nije dovoljno plava, idu dalje da traže plavlju, do netaknutih plaža kojima se može prići jedino s mora. U tome je lepota jedrenja, kaže Vladimir Simičević (33), Beograđanin sa desetogodišnjim iskustvom skipera..

Ovo zanimanje je veoma traženo u Grčkoj i Hrvatskoj, zemljama koje su dve vodeće evropske destinacije za ljubitelje jedrenja. Sa diplomom „yacht master“ engleske „Royal yachting association“, Simičević se pre dve godine vratio u rodni Beograd sa Kipra gde je živeo sedam i po godina i radio za razne čarter-kompanije. Od diplome je, kaže, mnogo bitnija dobra preporuka, jer su u pitanju „skupe igračke“.

– Onog trenutka kad isplovimo iz marine ja sam stopostotno odgovoran za sve ljude na brodu i za sam brod. Nepredvidiva okolnost je jedino vreme koje može da se pogorša između dva ostrva i onda na snagu stupaju iskustvo i znanje skipera da stigne u prvu bezbednu luku – objašnjava.

More, brod, vetar, galebovi koji sleću na ruku... to može da smeta samo nekom ko pati od morske bolesti, ali i to se lako rešava tableticama od đumbira, gledanjem u horizont, a često samo mirisanjem limuna.

Ne postoji određeni profil ljudi koji idu na ovakva putovanja, osim što je svima zajednička ljubav prema jedrenju, koje za mnoge postaje preokupacija.

– Imao sam i imućnije klijente, ali i studente, sportiste. Poslednjih godina čak i neke firme u Srbiji vode zaposlene na tim bilding na jedrenje u Hrvatsku. Zanimljivo je da sada svi žele pristup Internetu 24 sata, jer i za vreme odmora bar dva sata dnevno odvoje da provere elektronsku poštu. Na Sardiniji je jedna Amerikanka održavala sastanak sa kolegama preko skajpa. U Turskoj sam upoznao Engleza koji 15 godina plovi i vodi posao preko Interneta, a supruga mu dođe kad uzme godišnji odmor – kaže Simičević koji se nedavno vratio sa Sardinije, a u ovom trenutku već plovi hrvatskim morem sa šest gostiju iz Beograda. U planu za jesen je Tajland, gde bi njegovi stari klijenti Amerikanci, može se reći prijatelji pošto su tri godine plovili zajedno, voleli da otputuju 15. oktobra.

Jedrenje ne spada u jeftiniji način odmora, ali nije ni nedostižan kao što mnogima izgleda. U maju može da se iznajmi brod za 400 evra po osobi za sedam dana, uključujući dnevnicu skipera koja varira od 100 do 150 evra. Ljudi samo treba da koriste Internet. I da vode računa kad prave grupu s kojom će otići na jedrenje, upozorava iskusni skiper:

– Uvek kažem ljudima da tri puta razmisle s kim će da dođu. Bilo je situacija da dva prijatelja nisu znala da ne mogu da budu u 50 kvadrata sedam dana. Ali skiper tu mora da odigra veoma bitnu ulogu, da izbalansira sve moguće situacije na brodu.

Da bi radio kao prvi ili drugi oficir na megajahti poput one koju ima Roman Abramovič, potrebno je dalje školovanje, ali to mu i nije cilj, jer na takvim jahtama je, kaže, vojnička disciplina, pa „ne možeš ni da se okupaš ni da se nakašlješ kad hoćeš“.

Na Santoriniju je imao priliku da radi za jednu svetski slavnu ličnost, ali nije mogao da otkrije ko je to bio.

– Mi pokušavamo da im damo malo oduška. Tretiramo ih kao i sve druge i to njima mnogo više odgovara – kaže i ističe da se sa poznatim gostom nije čak ni slikao.

Simičević se ne takmiči, ali se divi našim „aligatorima“ koji učestvuju u regatama rame uz rame sa profesionalcima i postižu odlične rezultate.

– Drago mi je što postoji tako nešto. Mi imamo Savu i Dunav, ali oni su ovde u poslednjem planu. Beograd sigurno može da razvije nautički turizam. Ja bih bio najsrećniji da mogu na Dunavu da završim svoje radno vreme i odem kući, da ne moram da se odvajam od porodice – naglašava Simičević.

.