Brisel – Izrada strategije Evropske unije za region Dunava započeće u ponedeljak u nemačkom gradu Ulmu gde će u prvim konsultacijama učestvovati članovi Evropske komisije i šefovi i ministri podunavskih država uključujući i zvaničnike iz Srbije. Tim povodom u Briselu je juče boravio potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić koji se sastao sa Dirkom Anerom, direktorom evropskog direktorata za regionalnu politiku.

„Prvi put Srbija je u Briselu tretirana kao članica EU tako što smo od početka uključeni u izradu jedne evropske strategije. Dobili smo uveravanja od direktora Anera da ćemo biti tretirani kao članica EU i kada strategija bude došla u fazu izrade projekata i finansiranja. Dunav je velika šansa za Srbiju, jer našoj zemlji pripada oko četvrtine sliva reke. U domenu izrade infrastrukture, puteva, mostova, rečnih luka, zatim u domenu energetike, turizma, zaštite životne sredine, Srbija ima velike mogućnosti i verujem da ćemo se dokazati kao veoma vredan budući član EU”, kazao je Đelić.

Makroregionalne strategije EU, kao što je ova, podržane su znatnim sredstvima iz evropskog budžeta. Strategija EU za Baltičko more od oktobra prošle godine dobila je budžet od 50 milijardi evra, što je omogućilo državama koje su manje od Srbije, poput Litvanije, da raspolažu sa oko sedam milijardi evra i time finansiraju infrastrukturne projekte.

Pozivajući se na nedavno iskustvo izrade Baltičke strategije, podunavske zemlje članice EU zatražile su formalno od Evropske komisije da do kraja tekuće godine izradi strategiju za Dunav. Evropski parlament izglasao je pre nedelju dana ogromnom većinom rezoluciju kojom je predloženo da strategija bude bazirana tako da doprinosi ekonomskom i društvenom razvoju. Poslanici EP zahtevali su da bude osiguran ekološki status Dunava, naglašavajući da se uz reku i oko nje nalaze lokaliteti pod zaštitom Uneska. Oni su, takođe, istakli da od EK, država članica EU i od ostalih uključenih u strategiju očekuju da sprovode zajedničke projekte na polju energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i energetske infrastrukture, kao i da jačaju plovidbu.

Ekonomski potencijali Dunava nisu iskorišćeni. U poređenju sa rekom Rajnom transport tereta Dunavom višestruko je manji. Slično je i sa energetskim, turističkim ili ekološkim potencijalima. Stupanjem Rumunije i Bugarske u EU pre tri godine Dunav je praktično postao unutrašnji plovni put unije.

„Predstavio sam danas u dvočasovnom razgovoru sa Anerom naše prioritete, a iduće nedelje u Ulmu upoznaćemo sve ostale zemlje sa našim projektima za Dunav. Integralni deo vizije uspešne Srbije uključuje Dunav (koridor sedam) i njegovo povezivanje sa Koridorom 10, drumskim i železničkim, kao i sa avionskim kargo-centrom. Takođe, Dunav još nije iscrpljen kao izvor energetskog potencijala”, rekao je Đelić.

U izradu Dunavske strategije uključene su Nemačka, Austrija, Mađarska, Slovačka, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija i Ukrajina, dok će ostale države i regioni koji pripadaju dunavskom slivu biti uključeni u zajedničke projekte.

Autor: V. Jokanović
Izvor: www.politika.rs
Foto: www.plovidba.info