Petrovaradinski monoksil
Zbog čega bismo trebali da se bavimo podvodnom arheologijom ?

Odgovor je veoma jednostavan: Materijal koji se otkriva pod vodom je toliko raznovrstan da su retki vidovi kopnenih arheoloških istraživanja koji ne mogu da budu upotpunjeni ili potkrepljeni informacijama iz podvodnog konteksta. A ono što dodatno podvodna arheološka nalazišta čini izuzetnim je činjenica da je očuvanost pokretnih nalaza, posebno onih organskog porekla, neuporedivo bolja pod vodom nego što je to slučaj na kopnenim nalazištima..
Antička i srednjovekovna društva su u svojoj osnovi bila pomorska društva. Kroz istoriju je vodeni transport, sa lukama i pristaništima povezanim dobrim kopnenim komunikacijama, obezbeđivao imperijalnim silama osnov za trgovačku i vojnu dominaciju. Ploviti je bilo jeftinije i sigurnije nego putovati kopnom. Na osnovu Dioklecijanovog edikta o maksimumu cena izračunato je da je jeftiniji bio prevoz brodom od jednog do drugog kraja Mediterana, nego 75 milja kopnom. Takođe, da je prevoz istog tereta rečnim saobraćajem bio šest puta skuplji nego morskim, a kopnenim čak 55 puta skuplji.

Međutim, podaci iz pisanih izvora i sa kopnenih arheoloških istraživanja nisu dovoljni da se u potpunosti sagleda i razume značajna uloga koju je plovidba, sa svim segmentima društva koji su bili vezani za nju, imala u prošlosti. Iz tog razloga arheološki radovi pod vodom bitno proširuju naša znanja iz ove oblasti i zbog toga je otkrivanje kulturnih ostataka u morima, rekama i jezerima, koje je u početku bilo slučajno, vremenom postalo planska aktivnost.

Arheološka istraživanja pod vodom obuhvataju otkrivanje specifičnosti plovidbe, konstruktivne karakteristike plovnih objekata kroz sve periode, građevine podignute u vodi ili iznad vode - mostove, pristaništa, sojeničarska naselja, ali i brojne predmete koji su se sticajem različitih okolnosti našli pod vodom, iako nisu neposredno vezani za život na njoj. Raznovrsnost podvodnih arheoloških nalazišta je tolika da slobodno može da se kaže da su voda i vodeno okruženje jedini zajednički elementi koji ih povezuju i svrstavaju u istu kategoriju. Pojedini podvodni nalazi, kao što su ostaci brodoloma, pokazuju visok nivo tehničkih dostignuća, dok drugi, iako veoma jednostavni, kao što su predmeti korišćeni u ribolovu, pružaju zanimljive informacije o svakodnevnom životu u prošlosti.

Vode Srbije

Obale i vode reka srpskog dela Podunavlja bile su, od duboke praistorije, pozornica mnogih kulturnih procesa i istorijskih zbivanja. Na njihov izuzetan, a do sada potpuno neiskorišćen potencijal, ukazuje dobro očuvan, tipološki veoma heterogen arheološki materijal koji, nažalost, ne potiče sa arheoloških iskopavanja, već je uglavnom nalažen prilikom eksploatacije šljunka i peska iz rečnih korita.
Česte nalaze predstavljaju koštani ostaci gornje pleistocenskih životinja: mamuta, bizona i džinovskog jelena, koji su na Savi nalaženi kod Gomolave, Sremske Mitrovice, Laćarka, Martinaca i na potesu između ušća Bosuta i Drine, a na Dunavu u najvećem broju kod Rama. Arheološki materijal je hronološki i tipološki heterogen: oruđa, oružja (iz reka potiču gotovo svi nalazi srednjovekovnih mačeva!), metalno posuđe, novac, delovi keramičkih posuda. U rekama Srbije do sada su otkriveni ostaci dva čamca iz rimskog perioda u blizini Prahova i više monoksila različitih dimenzija, od kojih su najpoznatiji primerci impresivnih dimenzija izvađeni iz Save kod Hrtkovaca i iz Dunava ispod Petrovaradinske tvrđave.

Članak preuzet uz odobrenje: www.aquaetarchaeologia.org.rs

Napisano: sreda, 12 maj 2010 08:50