Pale se motori i brod lagano kreće. Nas dvadesetak ukrcanih čekamo da vidimo gde će da nas odvede brod „Plovputa“. Iza nas na obali gomila ljudi koji su došli na Dunav da probaju riblju čorbu, a mi, mi smo došli zbog Dunava u kome se krije decenijama stara olupina koju treba da nađemo.

Tek što smo pet minuta „zagazili“ u vožnju, preuzima nas „Istrajni 1“. To je stara gvožđurija od broda, na kojoj nas je čekao ronilac i pomoćno osoblje. Sa nestrpljenjem se ukrcavamo i posmatramo gnjurca čije oblačenje traje više od 20 minuta. Ljudi iz „Aqua Mont service“ su dobili informaciju da je dole još od 1929. godine potopljeni parobrod „Zemun“. Snimak sonarom je potvrdio da se dole nešto nalazi. I arhivska građa je potvrdila potonuće manjeg broda. Zato je ustanova kulture „Parobrod“ zajedno sa NVO „Aqua et Archeologia“ i organizovala ovu naučnu ekspediciju.

Ronilac se spustio merdevinama niz brod i zaronio. Kontakt sa njim imamo samo radio-vezom i video-linkom. Mutno je dole, vidljivost skoro nikakva, struje su brze. Metar po metar i stiže na 18 metara, na samo dno. Po koji kamen, grana, ostaci mreže, nekih predmeta, ali broda nigde. Marko je uporan i kruži iako je, kako javlja odozdo, vidljivost samo 20 centimetara. Ne uspeva da locira lađu i dobija komandu da se vrati. Nestrpljivo iščekujemo Marka i čini se da izranjanje traje već predugo... I, konačno, posle desetak minuta prepoznajemo glomaznu crnu masku na glavi i crveno ronilačko odelo, odnosno Marka. Bezbedno je izronio. Ako, to je najvažnije, kažu posmatrači, brod ćemo potražiti drugi put.