|
Došao je i taj 12. maj...
Šlep "Stenka" iliti P-475 danas je posle više od 100 godina otplovio u istoriju preko Goveđeg Broda gde će biti isečen i preprodat u staro gvožđe...
"Stenka"...ma šta reći...na tom preko 100 godina starom šlepu, poslednjih 40+ godina je istoimena marina gde više od deset godina držim čamac, ali moje druženje sa "Stenkom" počinje još mnogo ranije. Kao detetu sa Topčiderskog Brda, "Stenka" je uvek bila avantura, beg iz škole i odlazak na prvo pivo, prvu riblju čorbu, prva pijanstva, prve ljubavi u kafani koja nije imala dva ista tanjira, ali je imala dušu koju mnoge "fancy" kafane nikada nisu stekle.
|
Prvi zajednički camac, trula šiklja kupljena od pokojnog ribara Smiljanića neke davne 70 i neke...katranisanje i prve plovidbe sa "Stenke" na donji špic Ade Ciganlije. Detinjstvo i dečaštvo se odvijalo blizu "Stenke", ona je bila uvek prisutna u mom životu, manje ili više, u zavisnosti od doba godine. Za čamac sam polozio, pogađate, takođe na "Stenki" davne 1984 kod pokojnog Kapetana Živanica i pripitog Pere "Žmigavca" Puhalovića. "Stenka" je postala sinonim boemskog života na reci, provoda, dobre hrane i kapljice, pa se tako i mikro-lokacija i dalje zove "Stenka", iako šlepa od danas vise nema.
Svi pokusaji Milorada kafedžije, da napravi na obali "lepšu i stariju Stenku" su propali, "Stenka" je ostala, samo jedna, jedna i jedina - šlep P-475, šlep koji je imao dušu i koji je uvek pričao neku svoju priču, koji je imao mesta za sve nas, koji smo voleli "Stenku" i živeli sa njom.
Neumitni zub vremena je učinio svoje, pa je posle 100 godina "Stenka" bila u dosta lošem stanju, a limovi na koritu dovoljno istanjeni da "Jugoregistar" odbije da je registruje, a nas iz upravnog odbora marine baci u ozbiljnu dilemu - šta i kako dalje.
"Stenka" je gorela dva puta, a poslednji požar je samo ubrzao odluku o prodaji kao jedinom mogućem rešenju, i tako smo dali oglas i od dve zatvorene ponude izabrali bolju: "Stenka" je prodata za 750,000 dinara što je, kao i prihod od priveza, uloženo u nabavku novih pontona i kontejnera za čuvara i službene prostorije.
Danima smo radili, skidali sve sto nam je bilo potrebno, na "Stenki" je marina više od 40 godina, trebalo je sve pripremiti, otkačiti instalacije, skinuli smo kormilo, pramčani winch, i sidro - delove koji će, kada se sve završi, krasiti ulaz u marinu i podsecati nas na našu "Stenku". Jednu i jedinu.
I tako dodje i taj dan, novi valsnik je došao sa majstorima, počelo je sečenje mostova, sajli, šorpanja, stigla je i samohodka "Aleksandar", ali na žalost nisu bili spremni da udju u rukavac i izvezu "Stenku". Kad sam kasnije video sposobnosti kapetana, shvatio sam da je tako bilo bolje. Brzo odlučujemo da sa 2-3 "Dunas"-a izvučemo šlep do donjeg špica Ade Ciganlije, jer se vetar pojačava.
Tužan i žalostan vezujem konopac mog "Dunasa" za stepenice na pramcu i polako dodajem gas...naša "Stenka" lenjo, polako, ali ipak nekako poslušno kreće na svoju poslednju plovidbu. Tri čamca su u akciji, i dok "Stenku polako okrećem prema izlazu iz rukavca, prisećam se svega sto sam doziveo na njoj...bilo je tu lepog i ružnog, ali samo ono lepo je ostalo u memoriji...
60-metarski slep bezpogovorno sluša "Dunase" i uz maksimalnu pažnju izlazimo na Savu, gde nas čeka smotani kapetan "Aleksandra", koji tek iz drugog puta uspeva da pridje uz lomljavu i škripanje, vezuju se dosta nespretno, dok ja koristim priliku i penjem se na stepenice na pramcu, da poljubim "Stenku" za srećan put i mirnu Savu i Dunav, i polako krećem nazad.
Trapavi kapetan, koji je izgubio dosta vremena oko vezivanja, kreće polako, ali Sava ga nosi a "Stenka"..."Stenka" kao da zna da je to poslednja plovidba, pa ne želi da ide - sledi nasukavanje na Novobeogradsku obalu malo iznad novog železničkog mosta.
Pijem pivo na mestu gde je nekad bila naša "Stenka" i dobijam informaciju da su rešili nasukavanje i da plove prema poslednjem odredištu, Goveđem Brodu, uzvodno od Zemuna...
Autor: Gremlin
Preuzeto sa: Forum Portala nauticki.info
