Novosadski gastronom Miroslav Božin svoju ljubav prema reci, čardama i ribljim specijalitetima pretočio je u knjigu i TV serijal „Čarde na Dunavu“. Božin je proputovao od najsevernije dunavske čarde u Srbiji „Pikeca“ kod Bezdana do koviljskog boemskog skrovišta „na kraju sveta“, od tromeđe sa Mađarskom i Hrvatskom do ušća Tise u Dunav...

ANTISTRES - Tradicionalne kafane, najpoznatije po okupljanju umetnika, boema i alasa, sjajnim ribljim čorbama i paprikašima i tamburaškoj muzici, nalaze se u ovom, svojevrsnom hedonističkom vodiču, u 22 priče sa vlasnicima restorana, ribarima i mnogim gostima.
- Veliki broj ljudi, miris paprikaša, vina, piva i lakiranog drveta, tamburaši, sve su to doživljaji koje nosim od detinjstva. Drago mi je što sam uspeo da realizujem ideju da o čardama napravim i TV serijal u saradnji sa rediteljem Petrom Latinovićem, a velika gledanost govori da je priča ljudima interesantna - kaže za „24 sata“ Božin.
On navodi da je sve čarde koje su se našle u serijalu i knjizi posetio u više navrata, a u među gostima u emisiji su se, između ostalih, našli Duško Trifunović, Raša Popov, dr Draško Ređep, Boško Ivkov, Rade Marković, Miodrag Petrović, Gordana Đurđević - Dimić i druge poznate ličnosti.
Sama lokacija uz Dunav, mir, prirodno okruženje i sveža rečna riba dovoljan su razlog da se poseti čarda. Stoga je i radni naslov bio „Antistres terapija u 16 epizoda“. U TV serijalu, ali i u knjizi, predstavljaju se neki od znamenitih ugostiteljskih objekata na Dunavu, poput „Velike čarde“ kod Bezdana, koja dočekuje stalne i slučajne goste još od 1738. godine, čarde „Kod Srećka“ na bezdanskom Šebešfoku gde se sprema najbolja riba na tanjirači ili kultne čarde „Arkanj“ u Kovilju, gde se i danas mogu pročitati stihovi čuvenih srpskih pesnika koji su te reči sami upisali i smestili lokaciju čarde „na kraj sveta“, kako je i danas svi znaju.
„Čarde na Dunavu“ emituju se na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine, svakog ponedeljka od 20.30 sati.

Persijska nadstrešnica
Reč čarda potiče iz persijskog jezika i označava nadstrešnicu na četiri stuba, a ovaj termin zadržao se još u srpskom i mađarskom jeziku. „Čarde na Dunavu su nastale kada je počela ploviba rekom i kada su se uzvodno vukle lađe i dereglije prema Pešti i Beču, pa su tu odmarali konji i ljudi. Danas su čarde nešto drugo, ali su i dalje idealno mesto za odmor. Većina ih je ruralnog izgleda, a mi smo pored predstavljanja kafana, nastojali da afirmišemo i stare recepte“, priča Božin.

Autor: A. Vukovac
Izvor: http://www.24sata.rs