U Ra­mu, na sa­moj oba­li Du­na­va, već du­že od dva ve­ka op­sta­je zgra­da po­dig­nu­ta od kva­li­tet­nog ma­te­ri­ja­la, za đu­mru­ka­nu. Ona je sve­dok i vre­me­na i zna­čaj­nih do­ga­đa­ja u isto­ri­ji Sr­ba. Bro­do­vla­snik Ži­vo­rad – Ži­ka Se­ku­lić pla­ni­ra da usko­ro is­tak­ne nat­pis na ku­ći ko­ji će tu­ri­sti­ma uka­zi­va­ti na či­nje­ni­cu da je u ne­ka­da­šnjoj đu­mru­ka­ni Vuk Ka­ra­džić ne­ko­li­ko da­na pi­sao Ca­rin­ski za­kon, a vek ka­sni­je, 1901. godi­ne, u njoj je ro­đen po­zna­ti srp­ski no­vi­nar, pre­vo­di­lac i knji­žev­nik Pre­drag Mi­lo­je­vić.

Gra­di­te­lji bo­lje i lep­še me­sto ni­su mo­gli da iza­be­ru. Odav­de se ve­li­ka re­ka i plo­vi­la na njoj, po ce­loj du­ži­ni, da­le­ko i uz­vod­no i niz­vod­no, le­po kon­tro­li­šu, a ca­ri­ni­ci­ma je to i po­treb­no.

Go­to­vo či­tav vek ka­sni­je, u ovoj zgra­di, kao sin srp­skog ca­ri­ni­ka, ro­đen je ču­ve­ni „Po­li­ti­kin“ no­vi­nar Pre­drag Mi­lo­je­vić (1901–1999). Zna se da je, naj­ma­nje, de­se­tak go­di­na u Ra­mu ži­veo, a po­tom je nje­gov otac do­bio pre­me­štaj u Be­o­grad, pa se či­ta­va po­ro­di­ca od­se­li­la. Kao dva­de­se­to­go­di­šnjak, ob­ja­vio je u „Po­li­ti­ci“ svoj pr­vi tekst, a po­tom či­tav ži­vot ve­zao za naj­sta­ri­je dnev­ne no­vi­ne na Bal­ka­nu. Po­zna­to je da je Mi­lo­je­vić, kao pred­rat­ni iz­ve­štač, pro­te­ri­van iz pet evrop­skih ze­ma­lja. Spa­da u one ret­ke ko­ji­ma je Hi­tler dao in­ter­vju, 1930. go­di­ne, da bi ga šest go­di­na ka­sni­je – naj­u­rio iz Ne­mač­ke, jer mu se ni­je do­pa­da­lo Mi­lo­je­vi­će­vo iz­ve­šta­va­nje i na­go­ve­šta­va­nje svet­ske ka­ta­stro­fe.

– Po­no­san sam što sam vla­snik zgra­de či­ja me isto­ri­ja oba­ve­zu­je. Odu­žu­ju­ći se isto­rij­skim srp­skim ve­li­ka­ni­ma, odu­ži­ću se i mom de­di Mi­lo­va­nu, ko­ji je imao smi­sla za do­bre po­slo­ve. Vra­tiv­ši se iz Ame­ri­ke na Bal­kan, u Be­o­gra­du se ukr­cao na pa­ro­brod, sa ide­jom da sa Du­na­va osmo­tri oba­lu i oda­be­re ne­kret­ni­nu. Kad je sti­gao u Ram, vi­dev­ši ve­li­ki nat­pis da je biv­ša đu­mru­ka­na na pro­da­ju, is­kr­cao se i vi­še odav­de ni­je od­la­zio. Tu je na­sta­vio i moj otac, pa ja, a i mo­ja de­ca će me­ne na­sle­di­ti – ve­li Ži­ka Se­ku­lić i na­gla­ša­va da će bu­du­ći ve­li­ki nat­pis na zgra­di mo­ći le­po da se vi­di i sa oba­le, i sa re­ke.