Vlasinsko jezero
Vlasinsko jezero
Vlasinska prženija...
 |
Forumi ! Ima ih ovakvih, ima ih onakvih, ali im je svima zajedničko da se zahvaljujuci njima ljudi (čitaj forumaši) jako često obogate. Ovo su reci jednog prijatelja, izgovorene jednom prilikom, duboko posle ponoći, za stolom sa kojeg su odavno prestali da odnose praznu ambalažu! Citiram: "... upoznao sam Miku, Ziku, Iku .......i gde ćeš većeg bogatstva!" Tako sam i ja, boraveći na par nautičarskih foruma, naučio mnoooogo, upoznao sjajne likove, između ostalih i jednog, kome su Vlasina i Vlasinsko jezero u srcu, duši... ma u svakoj pori!!! I obogatih se za jos jedno divno prijateljstvo. Tom drugaru sa Vlasine dugujem, i zato bolje da počnem ! |
 |
 |
 |
 |
Par stotina metara od brane, ispod koje izvire reka Vlasina, ako krenete uzbrdo ulicom Zrtava Turbo Folka, dolazite do Bulevara. Da , dobro ste procitali !
Bulevar Delirijum Tremens
...
 |
 |
 |
 |
Ali jedna kuca mi je posebno draga.
 |
 |
U toj kući, svo svoje slobodno vreme, kako leti, tako i zimi, provodi moj prijatelj Vojkan, nekima poznatiji kao Vlasinko.
Sjajan čovek, hedonista po rođenju o čemu svedoče i sledeće fotografije:
 |
 |
Vojkan je i glava jedne divne , gostoljubive, vedre porodice !!!
Na Vojin poziv, supruga i ja smo im bili gosti ovog leta. Mali kampenski konvoj sastavljen od malog prevoznog sredstva i šatorske prikolice, gegao se oko 5 sati dok nije dosao na odredište.
 |
 |
Voja nam je ustupio deo svoga dvorista gde podigosmo logor! Tako je u startu bilo dogovoreno jer Voja kućni budžet dopunjuje tako što deo kuće iznajmljuje u letnjoj sezoni. Žao mi je sto nisam uhvatio par fotografija apartmana, ali verujte na reč, izgleda prelepo u svom etno fazonu.
Naravno, kompletan enterijer je Vojinih ruku delo. Supruga Zoka je zadužena da sve bude uredno i čisto. Apartmančić skroman, čist i sa ukusom namešten. Preporučujem u svakom slučaju.......
 |
 |
Vojkan i Zoka, celo leto provode na Vlasini, a svojim gostima su uvek na usluzi, šta god da je u pitanju. Pretpostavljam da ne postoji osoba, koja je kod njih gostovala, da nije probala neki specijalitet iz Zokine kujne, ili Vojinog podruma.
A podrumče je priča za sebe. U njemu "žive" viljamovka, kajsijevača, šljivovica, belo-crno vino... opet, Vojinih ruku delo.
Imaju jedan divan običaj da svojim gostima priušte par sati vožnje čamcem po jezeru.
Supruga i ja , smo dočekani kao prijatelji i odmah u startu smo bili "obmanuti" !
Zoki je na dan našeg dolaska bio rođendan a oni su to vešto sakrili od nas.
U neko doba, sa starog HSR-a, začu se truba, Voja iznese talandaru, deca poskakaše po klupama i nasta opštenarodno veselje.
 |
 |
 |
 |
I tako, zalogaj po zalogaj, casicu po casicu do duboko u noc.
Narednog dana, bez mamurluka i glavobolje, odjurismo na Vojin camac da konacno upoznamo i to jezero.
Svaki komentar ovim fotografijama je suvisan.
Uzivajte....!
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Jezero je na 1200 metara nadmorske visine, dugo je oko 8 km, a u najširem delu je 2.5 km.
Vodu dobija sa okolnih izvorišta čija se voda kanalima (tako to mestani zovu) sliva u jezero. Prilično hladno tokom letnje sezone ali ima i perioda kada je kupanje u njemu sasvim prijatno.
U toku dana, na jezeru možete da doživite bukvalno sva godišnja doba. Ciklusi traju po par sati i vrlo brzo iz jesenjeg vertovitog dana ulazite u žarko leto.
 |
 |
 |
 |
Na jezeru je do ove godine bila dozvoljena plovidba camaca sa sus motorima , ali se suska da od sledece godine to nece biti moguce.
 |
 |
 |
Na jezeru važi godišnja dozvola za ribolov (ona za sve vode Srbije) a ako je nemate, možete uzeti dnevnu ili nedeljnu.
Ribe na jezeru definitivno ima ali su značajniji ulovi retki, između ostalog i zbog toga što se vremenski uslovi jako često menjaju, i po nekoliko puta na dan.
Ono sto se najviše peca su šaran, amur, klen, a Vojkanov prijatelj je ovog leta imao dve pastrmke od po 2 kg.
Ja sam imao sreće da osetim lepog klena na štapu.
 |
 |
 |
 |
A ovako to radi Vojkanov podmladak!
Primetićete na sledećoj fotografiji od oca nasleđen hedonistički stav. (ljubi je tata)
 |
 |
 |
Zemljište oko jezera je u stvari ogromno tresetište debljine oko 1.5 metar, a ispod njega je kamena i šljunkovita podloga. Porast vodostaja i jaki vetrovi, često znaju da "otkinu" komad obale, uvuku je u vodu i tako nastaju čuvena Vlasinska plutajuća ostrva.
Manjih plutajućih ostrva ima puno, ali Vlasinci se često hvale sa dva velika, za koje nisam do kraja razumeo plutaju li i dalje ili su se usidrila.
Naravno, i ovaj fenomen je zakonom zaštićen jer u nekim pređašnjim vremenima, mnogo treseta je odavde odneto u komercijalne svrhe, a na prirodu niko nije mislio. Na sreću, stvari se menjaju na bolje.
Evo ga jedno plutajuće ostrvo, do duše, malo nasukano, ali se savršeno namestilo da se lakše razume o čemu sam pricao !
 |
 |
 |
A ja sam, ne baš kao Robinson, ipak pronašao svoje ostrvo iz snova, doduše.....maleno.......al', šta da se radi !??
 |
 |
 |
Uspeli smo da maznemo Vojkanov čamac i malo sami, bez indijanskog vodiča ispitujemo jezero !!!
 |
 |
 |
 |
Za kraj ove priče, da ne zboravim još jednu veoma važnu znamenitost ovog kraja: "Ovde ljudi ne znaju šta valja !!!"
 |
 |
 |
 |
Leskovačke lignje na Vlasotinački način:
 |
 |
Ovo zovu PRŽENIJA !!!
Pa nek se tako zove i ovaj putopis.
Zorici i Voji PUUUUUUUUNOOOOOOO hvala !
Nadam se da cu uskoro moci da im uzvratim gostoprimstvo!
 |
 |
Napisano: petak, 08 oktobar 2010 15:27
