Ko nema Dunav, dobro mu je i more

Plovidba Dunavom i Tisom

Još uvek u mislima vezani u stene malog Kazana, ipak krećemo uzvodno od Beograda, opremljeni u stilu japanskih turista u želji da Vam sa puta donesemo novu rečnu reportažu. Surovu divljinu Đerdapske klisure, zamenjuju ravničarske lepote, koje ćemo se potruditi da u ovoj reportaži dočaramo onako kako smo ih i sami doživeli.

U popodnevnim satima u petak 7.8. polazimo dobrovoljno iz marine, ovaj put nije bilo nikog raspoloženog da nam seče kanape.

Svima nam poznat i možda ne tako zanimljiv za gledanje i slikanje - Pančevački most, ali ga je svakako lepo videti u trenutku koji označava odlazak iz gradske vreline i gužve.

Žurba ka prvoj zacrtanoj destinaciji - Sremskim Karlovcima, ne sprečava nas da uz poneku fotografiju mahnemo i nekad (sa manjim plovilom) rado posećenom Jojkićevom rukavcu, Kalemegdanskoj tvrđavi,

Zemunu, odnosno Gardošu, Beljarici odnosno Goveđim ostrvima

Ovaj put smo se držali našeg drugog "Good old Serbian Tradition"-a: što kao sav normalan svet ploviti po danu, kad je noć duga, hladnjikavo prijatna i na svoj način zanimljiva za plovidbu. Taj običaj je naravno doneo više pažnje usmerene na plovni put, a manje na fotografisanje koje po mrklom mraku, sa maglom u najavi i nije baš bilo mnogo primamljivo i izvodljivo.

Prolazeći pored Starih Banovaca, putem foruma "mašemo" Saletu i Marini i na našu žalost, ali samo za to veče, odbijamo poziv za druženje uz riblju čorbu. Ali vratićemo se istim putem...

Mala pauza na Krčedinskim adama i novi dan koji počinje sa divnim pogledom na Sremske Karlovce:

Marina i hotel/restoran "Dunav", pogled sa Ake na Karlovce i plažu preko puta marine.

Posle dvodnevnog uživanja u familijarnom druženju u Sremskim Karlovcima (Aka je imao sreće :suicide: pa oženio sremsku Vješticu :)) i pokušaja da odobrovoljimo uvređenog Božidara koji je dok smo se mi provodili izigravao brodski alarm, krećemo polako nizvodno, uz pogled na:

Čortanovačku adu kao i monumentalnu građevinu (Beščanski most) koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Gde je Beška, tu je i nadaleko poznati restoran "Sidro", kao i hotel i restoran "Božić".

U toku plovidbe smo se čuli sa posadom "Saralide" koja je uživala u Titelu, pa nas, uz pogled na većinom potopljene Krčedinske ade i sprudove, gde smo početno imali nameru da se zadržimo, nije bilo teško "ubediti" da se samopozovemo kod njih na piće.

Usput smo, kao što smo i obećali, nastavili da vredno fotografišemo:
Bocu ovaj put iskusno nismo pustili da divlja po livadi.

Bežanje na reku, nažalost ne dozvoljava i potpuno bežanje od posla, pa nas odsustvo signala tera da tokom radnih dana promenimo lokaciju. U pregovorima je glavnu reč imao mali kapetan kome se dopala čista, bistra i jako topla voda u Tisi, pa pronalazimo lepo mesto za vezivanje, na adi iznad Titela.

Dok neki usavršavaju svoje plivačko umeće, drugi iz bojkota što nema ni maca, ni krava.... ignorišu svaki poziv na igru.

U međuvremenu, malo zbog nabavke provijanta, malo iz znatiželje, krećemo u jedan turistički obilazak Titela:

Vikend sa sobom nosi i mogućnost povratka na Belegiške ade, pa mašemo Titelu, i divimo se upornosti pecaroša koji verovatno pevuši "Čamcem plovim sam po Tisi..."

Dolazak u Titel je doneo sa sobom i nova poznanstva, posle komunikacije na forumu imamo priliku da uživo vidimo posadu "Saralide". Tu su Dragan i Lidija sa glavnom kapetanicom Sarom i slatkim četvoronožnim mornarom Donom. Svi smo bili raspoloženi za druženje osim Dona i Božidara koji su se konkurentski posmatrali, svako sa svog čuvarskog mesta :).
Pridružio nam se i deda, upoznajući nas sa svojim glavnim kapetanom - babom. Nešto se njemu i Aki nije dopalo upoznavanje kako deda reče - jedne iskusne i jedne veštice u usponu. Zašto - moraćete sami da ih pitate.

Jutro je donelo dogovore o plovidbi "Ake" i "Saralide" do Belegiša... a da li se i deda sprema put istog?

Ne odustajemo od vredne upotrebe foto-aparata i dalje...

nekima se baš žuri... dok mi razmišljamo gde ćemo pristati gledajući u Gavrinu adu.

"Saralida" usput odlučuje da zbog obaveza produži u Beograd, a mi pronalazimo vrbu na Gavrinoj adi, koja nas zove da se vežemo za nju.

Tu srećemo Zorana022 i Milu koji nas pozivaju na druženje u kampu, ali su komarci presudili da na naše, nadam se i njihovo zadovoljstvo, mi budemo domaćini ovaj put.

Ponovni dolazak na Gavrinu adu nas raduje, činjenica da je naš odmor pri kraju pomalo rastužuje, ali svakako sa osmehom na licu pozdravljamo one kojima je isti tek počeo:

Koristimo svaki trenutak da uživamo u prirodi, a ponekad i u društvu...

Proveli smo lep vikend, "mučili" se na okolnim plažama, pustili čak i foto-aparat da se odmori :).

"Zeko" nas je obradovao svojom posetom, a nadam se da ćemo ponovo uskoro videti Saleta i Marinu, što se nas tiče, Belegiš kao mesto susreta do daljnjeg ne moramo da menjamo.

Toliko od nas za sada, nadamo se da nećete predugo čekati na naše nove doživljaje i reportaže.