( 1 Vote )

Dnevnik jedrenja, plovidbe, jela, pića i doskočica

Plus tuto rešto, šta iđe užnjega

---

---

Sve je gola istina, a ako lažen, oriži me di san najtanja!
Te komu pravo nije, nek se žali di oće i iđe svojin puton...

BROD: Jedrilica ELAN 431 (imena Lisa IX). Ovaj put prostrana za nas 8. Ne guramo se. Nemamo primedbi na charter agenciju preko koje smo je najmili jos pre 100 i više dana. Kokpit je dovoljno velik, pa se ni tu ne guramo. Unutra: u krmi dve kabine sa bračnim krevetima, svaka sa svojim, doduše, malim kupatilom, a u pramcu dve kabine sa krevetima na sprat i zajedničkim, dovoljno velikim kupatilom. Između kabina je salon sa kuhinjom i navigacioni sto. S obzirom da sam brod „iskopala“ ja, veoma sam zadovoljna i, iskreno, laknulo mi je jer sam se pomalo pribojavala da nesto neće biti OK, te da cu biti kriva!

POSADA: 8 komada: VL (u funkciji skipera), MI, RI, IV, NA, MA, RA i JA

Itinerer ovogodišnje plovidbe...

 

10:00 h: Stigli na Murter u marinu Hramina. Sve je OK. Brod nas čeka. Ne moramo da čekamo do 17 h, kako je bilo ugovoreno, već možemo odma’ da se ukrcavamo. Počinje vreme da se kvari. Duva. Oblaci. Jeben ti sriću! Gladni smo! Pre ukrcavanja jedemo u restoranu doručak. Normalno, svi su umorni, nestrpljivi i nervozni. VL završava papirologiju i sl. sa base managerom.
12:00 h: Pripreme za ukrcavanje. RA, MA, NA i JA idemo u samoposlugu. Više puta. Kupuje se, kao i uvek, gomiletina (da ne zafali)... Kroz oblake se probija sunce i sparina, pa šipčimo i teglimo, u više tura, po suncu i vrućinčini. Pa onda pijac. Još je dalje od samoposluge... opet gomiletina... iz više tura... Zamenili smo i pare iz zajedničke kasice u kune. Vreme i dalje nije sasvim OK. I dalje duva. More nemirno. Ništa od našeg plana da se odmah otplovi na Vis. Prognoza je ipak OK. Sutra ćemo...
16:45 h: Ukrcali smo s. I stvari i namirnice. Plin je sipan. Uzet i motor za dingija. Imamo sve. Ipak isplovljavamo. Koć’ da čeka. Nazdravljamo viskijem za srećan put i isplovljavanje. Iliti što bi Dalmatinci rikli: „Srića ti pivala, zdravje u te ušlo, dabogda te bilo!“. Iako nas je šest i po ateista, ipak se pominje Sv. Nikola. VL pušta CD j-nog Atomskog Skloništa sa pesmom „Pomorac Sam Majko na Belome Brodu“. MI-i nije baš milo, al istrpeće uz nazdravljanje. Ne plovimo za Vis. Idemo ka Kornatima. Ka ostrvu Smokvica (uvala Lojana). Videli smo u peljaru da je nenastanjena, al ima dve konobe. Dovoljno... Bura je. Ipak, sve je OK. Dalmatinci kažu: „Čuvaj se vedra juga i oblačne bure!”, nama je Bura, ali vedro. More 5-tica. Usput jedrimo. Fotografišemo se pod jedrima. To uvek budu najbolje fotke. Klackamo po talasima. Stižemo oko 19 h. Svi nas od kuće panično zvali. Na TV-u je javljeno da je oko Zadra bilo „nezapamćeno“ nevreme. Jest’ bilo „bumpy“ ali nije bilo frke, zaista. Lojana je mala, zaklonjena i slatka. Stvarno, dve konobe. Normalno, večerati se mora, pa ajd’ u konobu. Jeli ogromne jadranske lignje. Odlične! Duva i dalje. Meni ’ladno, al deluje da vreme ide nabolje. Ležemo. Pavamo. Noć prošla OK.

Malo slika iz naše uvale, gde prvi put noćimo... Uvala "Lojana" na Smokvici.



06:15 h: RI i JA se probudile čile i bodre. Pijemo kafu u kokpitu. Kupanje u moru. Bude se i ostali. Slušamo radio RIVA, ili tako nekako. Dalmatinske pesme. Veoma zabavno (Ta tvoja barka malaaa, Dalmatinac sam..., Ciribiribela.... Vela Luka..., Ruža crvena... Nije u šoldima sve...Ju te san se zajubia... Vratia se Šime...). Neki pevaju. Ja se prisećam još: Ludo more....Da te mogu pismom zvati...Ruža Crvena...
RA se najviše veseli pesmi:

Krećemo put Žirja. I dalje od Visa nema ništa. Vreme je sunčano ali duva, duva. Stali na Žirju u uvalu Stupica i kupali se. Duva. Krećemo za Primošten. Radujem se. Setiću se detinjstva. Biće ludilo ako nađemo mesto za vezivanje broda u samom Primoštenu. Ako ne nađemo, moraćemo u Kremik marinu, a to me ne raduje jer nemož peške da se dođe do Primoštena. Pije mi se espreso. Plovimo. More 4-ka. Opet bura...
Oko 19:00 h Stižemo u Primošten. Uspomene... Talija prati hrabre i pijane, pa smo ulovili mesto na samoj rivi na kraju mula. Poslednje preostalo mesto. Srećna sam. Vezujemo mooring. Žene brže bolje na kafu u kafić na rivi. Muški dave... vezuju, razvezuju, vezuju, pa dotežu... to me uvek straobalno nerviralo! Al srećna sam što smo našli mesto baš tamo gde sam htela. Nek vezuju i dotežu. Fakat smo stali u plićinu gde i nije baš za naš brod. Iz kafića, koji je pre 18 godina, kada sam poslednji put boravila u Primoštenu, bio poslastičarnica, gledam rivu i mulo i sećam se kako sam tada gledala i zavidela svim ljudima na jedrilicama&brodovima. Uspomene... Ehhh...
20:00 h: Šetamo Primoštenom. Od otmenog mesta, kakav je bio, Primošten se poseljačio...vašar. Dosta se proširio. Izgradio. Gužva je. Gladni smo, al šetamo do vrha mesta, kroz stari grad, do crkvice i vidikovca. Pogled sa vidikovca... Uspomene... Fotografišemo se na zalasku sunca. Kič. Crveno. Borovi. Biljke. Groblje oko crkvice greškom izgazismo... Primećujemo da ima dosta Slovaka, Poljaka, Čeha. Dvoje se bučno svađaju. Silazimo kroz gužvu do glavnog trga. Velika gužva. Big Band na bini na trgu svira šatro „Blues Brothers“. Sviraju Ok ali glasno. Pevač peva loše. Vašar...bljak... Šta jesti? Škampi? Školjke? Riba? NE, mi jedemo Sarajevski burek. I jogurt. MA i RA picu, ja sladoled. Da ne verujes, tri Sarajevske buregdžinice u Primoštenu. Sve je pošlo u ku..c! Legli i pavamo...

Jutro: RI pere brod unutra. Truje se Domestosom. MA, NA i JA krećemo u nabavku u supermarket, pa na pijac i riblju tržnicu po škampe. Ideja je da ih VL sprema na buzaru na brodu kad budemo u nekoj uvali. Radujem se! Kupili smo 3,8 kg. VL striktno rekao da ne kupim više od 3 kg, al već vidim: BIĆE MALO! Škampi kilo=150 kn. Sipali vodu u brod. Napuštamo Primošten. Pijemo. Ko pivo, ko vino...
Podne: Plovimo do Malog Drvenika. VL tvrdi da je skoro bez vetra, meni duva u pi... materinu. Nismo jedrili. Stajemo u uvalu Velika Rina. Kupanje. Podigao se vetar (meni nije ni prestajao).
17:15 h: Iako je plan bila Šolta (Maslinica), VL na „prevaru“ okreće sa dignutim jedrima na SW vetru i hitamo ka Visu (Komiža). Truckamo po talasima, al pičimo brzinom do 9 čvorova. Umorni i „razduvani“ u 20:45 h stižemo u Komižu. Komiža sa vode (a kako se posle ispostavlja, i sa kopna) izgleda do jaja! Nema mesta na vezu. I dalje duva (oko 20 čvorova). J-ni vetar. Moramo da se vežemo na sidro. Pohisterisala sam od plovidbe i ocu oma na obalu na kafu i jelo. (Škampe smo ostavili u frižideru da pavaju, jer se plan plovidbe promenio. Pravićemo ih u nekoj uvali sutra). Treba nam dingi da bi se prevezli na obalu. Dingi je suviše mali (igračka, po meni), pomalo propušta i nestabilan je. VL vozi prvu turu (RI, NA i JA) na obalu. Nas tri kupujemo đinđuve na rivi i sedamo na piće. Čekamo ostale. Njih j-no nema, a mi gladni. Stižu MA i RA i kažu da se VL prevrnuo u dingiju kada se vratio po drugu turu (obučen, sa sve jaknom). Fala K-cu, nije mu ništa. J ga stvarno je nestabilan dingi. Pogotovo kad je samo jedan čovek u njemu. Čekamo. Stižu i svi ostali. Šetamo Komižom. Malo. Normalno, sedamo u konobu. Jer što bi rika moj direktor: „čovik more ist, pit i stanovat da bi se bavio umjetnošću“. Neki jedu ribu, a neki lignje (velike). Nije neki izbor. Seli smo prekasno, pa je dosta toga nestalo. Tražim beli luk. Kažu mi nestalo im bela luka. J ti takvu konobu! A i zaboravili su moju salatu. Nije neka konoba za preporuku. BAS! Čeka nas povratak j-nim dingijem. Iz više tura uspevamo bez prevrtanja. Nemam fotku iz Komiže. J ga...

Jutro: Nabavka. Tegli-vuci. Tegli-vuci... Krećemo ka Biševu, jer želimo da vidimo čuvenu Modru Špilju. Usput pijuckamo...pivo...Stižemo. Ispred špilje jeziva gužva. Nemoš se vezati, a Dingi nam je loš i mrzi nas da se akamo sa njim. Tako da u špilju nismo ušli. Fotografisali je izdaleka. Spolja i nije impozantna, pa se na fotkama ništa ne vidi...verovatno je doživljaj ući unutra...Okrećemo brod i istočnom stranom uz motor i Đenovu krećemo ka nekoj uvali da se kupamo. U uvali se kupamo dok VL pravi škampe na buzaru u brodu. Asistiraju mu NA i RA...VL non-stop kuka što sam kupila mnogo škampa, pa ne može da mu stane u jednu šerpu. Ja i dalje mislim da će biti malo... Jedemo...u salonu za astalom...Uživancija...Škampi odlični...rasturamo se... Mada, valjalo je da je bilo još...(ostali, sem MI, me pljuju zbog te konstatacije).
Popodne: Krećemo. Jedrimo...More 4-5 bofora. Pijemo...vino...Uplovljavavamo u Vis na Visu. Naravno, nema mesta na vezu. Vis je divan, u prvom trenutku mi se čini da je Komiža lepša, ali...egal...Vis je mnoooogo veći od Komiže. Na jednom kraju pristaje trajekt. Sidrimo se...uspešno... RA i MI vrše laku generalnu na Dingiju, kako bismo se prevezli do obale. Popravku vrše šurkom (:-)...Paz′ da ne drži! Metodom “drž′ da nabijem″ iskrcavamo se na obalu. Malo šetamo i sedamo, gde bi no u konobu. Neki razno, a neki Paški sir i masline. Domaće crno vino. Sir je ko nekad. Sutra kupiti ceo kotur. Posle večere žene planiraju dugu šetnju do suprotnog kraja Visa. Momci kao neće, ali ipak kreću sa nama. Idu sporo i kukaju sve vreme. Usput nailazimo na klapu koja u višeglasju “sotto voce″ peva na ulici. Pevaju divno...Zastajemo. Slušamo. Nastavljamo...Stižemo do kraja Visa. Kupujemo sladoled i hodamo nazad. Dogovaramo da sutra ujutru ponovo pristanemo u Vis i natenane prošetamo, fotografišemo i popijemo espreso, a treba obaviti i kupovinu... Valjda nas momci sutra neće požurivati. Vraćamo se na brod. Pijemo. Ležemo.


Malo slika Modre špilje na Biševu... nije mi jasno šta je tu baš modro, a ni šta je špilja... al' nek im bide

Svetionik na ulasku u Vis, i malo pejzaža sa Visa...

I Viška riva sa dingijem u akciji

Ustajemo. RI, RA, MA, NA i JA se iskrcavamo na obalu drkavim Dingijem. Konačno ne duva! Al′ zato je vruuuuće jaaaako. Prvo šetamo, malo fotografišemo, a onda sedamo u kafić na espreso. Konačno pijemo espreso natenane. Vruće je. RI zamalo da kolabira. Oporavlja se, pa krećemo na pijac. Kod lokalnog deke probam sireve (njegove domaće). Biram najlepši i najsmrdljiviji Paški sir. Ceo kotur. Čovek se zapanjio, i kaže: “Uzi ćete cili kotur!!! Odakle ste Vi?″. Mi mu kažemo, a on će: “E, odma sam zna. Ovi stranci sve mi kupuju na fete od 10 deka, a Vi cili kotur! Vi kad uživate-uživate, kad patite-patite!″. E, da... Idemo i u sampoposlugu. Vuci, tegli, vuci... Kupe nas na mulu. Krećemo za Šćedro (Lovišće). Odmah napadamo Paški sira uz masline.... SIR JE VRH!!! Odmah mi žao što kod deke ne kupih i njegov pršut. Ćurka glupa! Usput kuvam... pravim “Klin Pene″, iliti daj strpaj šta imaš za sos, uz pene. Kuvam pene sa morskom vodom, pa sam se preračunala Jezivo je slano...Stižemo. Uvala je do jaja! Jedemo preslane Klin Pene. Nisu mi mnogo prigovarali. Kupamo se...UŽIVANCIJA! Konačno ne duva i prijatno je za kupanje. Pijemo vino, najbolje do sada, Teran istarski. J ga, kad usrid Dalmacije najbolje vino jeste istarsko, šta ćeš! Ipak, nećemo odustati od probanja Dalmatinskih...uporni smo mi!
Uopšte, ostrvo Šćedro je fenomenalno. Puno lepih uvala. Ima dosta brodova, pa se teško nalazi mesto za soliranje u uvali. To je jedina mana. Lovišće je odlična, dosta zaklonjena, uvala. Super za brčkanje. Iz uvale se vidi mesto Zavala na Hvaru.
Veče: Mrak. Pojavljuje se jedrilica. Ide pravo na nas. Pomažemo im da se usidre. Ispostavlja se da su iz Pančeva. Skiper sa njihovog broda dolazi kod nas na piće. Pije se......do duboko u noć.

Nezaborna uvala Lovišće

Jutro: Lovišće. Kupamo se. A onda, naša prelepa uvala, u kojoj smo proveli noć, počinje da se puni gomilom turističkih brodova koji odnekle dovode tone turista. Bljak! Bežimo....
Krećemo za Paklenjake. Odlazimo dve uvale daleko od Palmižane i nalazimo uvalicu koja je Raj rajski, sa malom plažicom. Sve u borovini...Zrikavci....Milina. Kupanje. ″Raj“ napuštamo relativno rano, da bismo ulovili mesto u ACI marini Palmižana. U tripu smo da neće biti mesta. Ipak, Ima mesta. Ura! Marina izgleda fenomenalno! Cela je smeštena u borovini i cveću (bugenvilije, predivne). U marini postoji i kafanica. Žurimo na espreso!
Uživamo u kafanici...Onda se spremamo i taxi gliserom idemo u Hvar na Hvaru. Taxi gliser vozi 5-10 minuta. Stižemo u Hvar. Božanstven je! Šetamo... Razgledamo... prepuno je Beograđana. Kao nekad...fotografišemo... Sedamo u jednu konobu na mnogo slatkom mestu. Neko mušlje na buzaru, a neko mešane morske plodove na žaru...Najedeni i napojeni belim vinom krećemo peške da se penjemo uzbrdo ka staroj tvrđavi iznad grada. RA kuka i stenje. Naporno mu je... Putić je skroz u cveću i borovini....divno je...Pogled sa stazici je na grad Hvar i more i ostrvca ispred Hvara. Mnogo lep pogled... Malko teže za uspešno fotografisanje jer je već sumrak... Stižemo na tvrđavu i vidikovac. Divimo se pogledu. Kičerica...polako silazimo. Sedamo u kafić. Mladić svira saksofon. Muzika za blej i opuštanje. Pijemo. RA I JA smo taman na vreme kupili tompus, baš nam prija...sladoled na rivi...kupujemo đinđuve....Čeka nas taxi gliser i vraća u Palmižanu. Ležemo... RA i dalje kuka...

Kupanje i potom ACI marina na Palmižani, kao malo pejzaža

Hvar na Hvaru

Tvrđava u Hvaru

Jutro: Espreso u marini Palmižana... »Kršteno« kupanje u kupatilu... Još espresa. Kupovina u samoposluzi marine. Sipamo vodu u brod i plaćamo, pa krećemo. Idemo ka Starigradu (Hvar). Cilj nam je pusta uvala da se ceo dan kupamo i da u njoj i spavamo. Usput sendviči...pršut, paški sir i masline. Mislim da će mi holesterol biti 200 kad se vratimo u Bgd. Stižemo u uvalu (Tiha). Bacamo ankoru, a MI pliva ka obali da brod zakačimo i na oba bočna kraja. Mi mu, u šali, dovikujemo sa obale da neće imati dovoljno kanapa, pa da nabere zmije na obali i nastavi kanap...odjednom on viče, psuje, kuka i drži se za nogu. Ne mogu da verujem. Uzimam gazu, stavljam je u kesu, vezujem, sve to u zube i plivaj do MI. Zamnom pliva i RA. Na brodu pometnja. Svi se prisećaju šta je bilo prošlog jedrenja sa MI. Dok pilivam ka MI kroz glavu mi prolaze scene od njegove povrede sa prošlog jedrenja. Valjda zbog prethodnih šala, tripujem da ga je ujela zmija. E, j-em mu mater, pa za zmiju se nisam spremila! Šta se tad radi? Valjda da ga odmah pakujemo i vozimo negde u bolnicu. Doplivavam. Vidim da je sav krvav. Fala bogu! To znači nije zmija. Isekao se na staklo na obali koje mu je prošlo sve kroz patiku. RA i JA trpamo ga u Dingi i veslamo ka brodu. Gledamo ranu. Nije nista strasno. Ubod....Uhhhhhh. Odahnuli smo. Biće OK. Svi ga pomalo zezamo, što se drao, al razumem: kad se seti šta je bilo prošli put....
Nastavlja se redovan brodski život: jedi, pi, kupaj se...U tu svrhu pravim paštu Bolonjeze za ručak. Žderemo, kupamo se, žderemo...pijemo...kupamo se. Inače, u Hrvatskoj jož ne kupismo dobro belo vino. Sve kao oćemo da pijemo špricer, pa kupili par belih od liter...kakav promašaj! E, tako nam i treba! Koj′ je još vido da se u Dalmaciji pije špricer....još da smo i kulen izvadili...A vrućina, je, prija pivo, al mi se baš i dalje pije špricer....e da nam je jedan Banatski Rizling! Prelazimo na crno vino...može....ide...
Provodimo divno popodne. Lipa uvala!!! I veče je lipo!

Uvala Tiha na Hvaru, Starigradski zaliv.

Budimo se u Tihoj...iliti u pojasu gaze i nazaplasta. Kupamo se do popodne. Divno kupanje. voda topla...milina... Probamo moj novi foto aparat i slikamo morsku penu dok se brčkamo. Nata pravi kuvan krompir sa svežim kupusom i maslinama. Prija...Onda se još kupamo. Krećemo za Starigrad (Hvar). Usput jedrimo cik-cak po Starigradskom zalivu. Lepo jedrenje...prijatno je.
Stižemo u Starigrad. Nema mesta na mulu. Moramo na ankoru...Jeben ti sriću, opet Dingi... Stižemo na obalu. Uspešno. Sedamo u kafić na espreso. Fotografišemo se...VL ide da vidi gde mu je bila kuća i pozdravi bivše komšije. Mi šopingujemo gluposti po rivi, šećkamo i biramo konobu koju ćemo sist. Biramo odličnu! Svira klapa...neka 3 klinca. Pevaju OK. Jedemo. Ja neke školjke iz roda prstaca (al nije bio dobar buzar), ostali razno... Stiže i VL. Pijemo domaće crno, ODLIČNO! Stiže još jedna klapa. Smenjuju se...«Dalmatinaaaac sam...«...Lipo pevaju. Ja bih ostala još, ali me ostali nagone da mrdamo dalje... Nadrndana sam...Oni se šetaju, a ja se vraćam nazad do konobe, pijem piće i slušam klapu.... Nalaze me...Vraćamo se na brod.
U toku noći diže se neviđena Bura. Duva u 3 pi... materine!!!. Negde iz dubine broda oseća se neki smrad. MIJAZMA!

Stari grad, Hvar

Budimo se. I dalje duva jaka Bura, ali toplo je i vedro. Žene u nabavku. Muškarci tankuju vodu. Pijemo kafu u kafiću. Vetar se konačno smiruje. Krećemo ka Braču. Hoćemo da vidimo Bol i »onu« plažu. Usput, dok plovimo iskače dupin! Stižemo do »one« plaže. Na njoj gužva i seljana. Malko se odmičemo i kupamo se. Jedemo pršut, paški sir i pijemo Malvaziju, a onda pošto iste više nemamo, prelazimo na Bogdanušu (OK belo vino, konačno!). Napuštamo Bol u potrazi za nekom lipom uvalom za kupanjac. Jedrimo. Vetar jak. Stižemo u Zvirje (Brač). Uvala je neprejebiva...estetski gledano. Inače, za one koji gledaju i mimo estetskog, nije baš zaklonjena....ako bi zatribalo. Ali lipa je. Stenoviti&boroviti klifovi prave usek i spuštaju se do plaže. Na obroncima dve prastare kamene, napuštene kućice...Voda na plaži tirkiz. Lipota. Fotografišem. Kupamo se. Voda pomalo ladna.
Krećemo ka Sumartinu (Brač). RA peva, i kao i obično, zabavlja nas...RI, RA i JA usput analiziramo lik i delo Lepe Brene sa svim vezanim folozovskim aspektima.
Sumartin je mnogo slatko, malo, mirno, turistički neiskvareno, misto. Ima mesta da se vežemo na mulu. Lipo! Sa jedne strane uvale je malecko brodogradilište za drvene gulete. Slatko...imam fotku. Iznad, na obroncima vidi se još jedno slatko mestašce sa crkvicom (Selca). Od Sumartina je udaljeno 3km i moguće ga je posetiti i peške, ali kako većina kuka na tu ideju, mi to ne činimo, već pravac konoba na mulu. Jedem škampe na crvenom buzaru, dupla porcija. Odlični su! Pijemo Postup. Odma mi se ne sviđa. Ima prizvuk na prominclu...Jedemo natenane. Račun u kafani i pored bahanalija ispada veoma OK. Vraćamo se na brod... Od nekud se čuje Ceca. Da ne poveruješ!!! Spavamo

Fenomenalna uvala na Braču, u Hvarskom kanalu

Ribarsko mestašce Sumartin, takođe na Braču

Još malo slika, a za kraj, malo budženja... po Srpskom... u stvari skipperskom zavetu :)

Budimo se u Sumartinu. Espreso na obali. VL sa lokalcem budži neki držač sa pramca koji nam se rasklimatao. Uspevaju. Tankamo vodu i krećemo za Povlju da se kupamo. Posle nastavljamo ka Splitskoj. Usput, dok plovimo, ponovo vidimo dupine. Cilo jato! Daleko su i neće da se druže. Levo od nas, na Braču, prolazimo pored čuvenih kamenoloma. Plovimo, pijemo i sunčamo se. Splitska je slatka, ali nema mesta da se vežemo, pa moramo dalje. Tako završavamo u Supetru. Miriše na pradajz turizam. Gužva i nije po našem ukusu. Šetamo po Supetru. Pa još šetamo. Ima puno bugenvilija. Fotografišem svaku...
Kasnije biramo konobu na vr′ brda i klopamo. NAJBOLJA KLOPA I KONOBA DO SADA!!! Jedemo svašta mešano. Prvo predjelo Bračko, a posle grdobinu, San Pjera i Orade. Sa tonom belog luka i peršuna. S obzirom koliko smo naručili, jeli i pili, gazda na konobu nam sa prijateljem, svira na uvce Dalmatinske pesme. Jopet: »Dalmatinac sam...i tako to«. Ja ih molim za »Ludo more«, a VL za »Vela Luku«. Posto smo se lepo najeli i napili spuštamo se do rive na sladoled. Vidim magarca. Konačno! Slikam ga. Vraćamo se na brod. Pričamo i pijemo još. Ležemo...

Uvala Povlja, Brač

Supetar takođe na Braču.
(Ovo je za Akinu dušu, da mu malo pravim raspoloženje :)

Budimo se u Supetru. Posle kafe i male nabavke, krećemo. Prolazimo Sutivan i dve uvale dalje stajemo da se kupamo. Super za kupanje. Nata kuva pene sa limunom. Rucamo. Super je. Kupamo se još. Vata me blaga panika da se bliži kraj jedrenju.
Polazimo ka ACI marini Milna (Brač). Stižemo. Ima mesta! Interesantno, to je prvi put da vidim da je ACI marina na samoj rivi. Pijemo espreso, šetamo i fotografišemo. Lepo je... Biramo konobu. JA brudet sa palentom...
MA i RA se vraćaju do broda, a RI, MI, IV, NA, VL i JA nastavljamo šetnju. Pravimo pozorište senki i fotografišemo učinak. SUPER izgleda! Vraćamo se na brod... pavamo.

Pozorište senki i neodoljivo plovilo...

Buđenje...kafa i novine. Krećemo dovoljno rano i stajemo u slatku malu uvalu (Travna) na Šolti. Brćkanje...opušteno...Pravim pene sa tunom, kukuruzom, lukom i još ponečim. Kupamo se još. Diže se Maestral. Dižu se talasi. Krećemo ka Maslinici (Šolta). Vezujemo se na pontonskom mulu. Veoma dobro sređen vez... Ima struje, vode....sve šta triba...Maslinica je VRH! Sa desne strane uvale na obroncima su viseći vrtovi čempresa i borova sa kaskadnim bugenvilijama!!! To je sve imanje hotela koji je zapravo restauriran prastari kameni zamak - samostan. Izgleda do jaja! Ludilo! Fotografišem... Bolje izgleda u prirodi! Šetamo, razgledamo...ima divnih kuća sa baštama svudoko uvale mesta.... Mesto nije veliko: 3 konobe i jedan kafić...pijemo espreso... Pada mrak....još šetamo....Fotografišem sa ogromnom ekspozicijom viseće vrtove...nije loše...Gladni...Oćemo li ili nećemo u konobu? Konobe su pune, za onu koja nam se dopada, morali bismo da čekamo... RI, IV, VL i JA vraćamo se na brod, a ostali odlaze u konobu...Mi sedmo na brodu i grickamo pršut, sir i masline...pričamo i uživamo u pogledu na čemprese i njihovom mirisu...Začudo, ne ide mi piće... Većamo šta nam je činiti sutra i prekosutra... Prvobitni plan je bio Šibenik (na moje insistiranje), ali sada mi se čini da bismo izgubili previše vremena na ulaz i izlaz iz istog...tako da predlažem izmenu plana... Svakako, hoćemo sutra da krenemo što ranije... Ako Šibenik nije u planu, onda bismo ponovili uvalu na Žirju...druga mogućnost je Kaprije (Kaprije). Kapetan će odlučiti...

Maslinica, Šolta

VL i MI poranili (u 6h) i izvezl nas iz Maslinice. Ja ustala oko 8h. Pirka i lepo je... Vozimo se i stižemo na ostrvce Kakan. Tu su pobacane bove za sidrenje... More samo pravi zaklon sa nekoliko mikro ostrvaca poređanih u krug... Tu ćemo se i kupati...Spavaćemo u Kaprije (Kaprije). Dok smo usidreni, pristiže brod do jaja....po ukusu MA i VL tate. Fotografišemo ga...brćkamo se...Polazimo za Kaprije. Vrlo je blizu. Stižemo. Ima mulo. Ima mesta. Dočekuje nas barba i upućuje u kafanu »kod Kate«... Šetamo, gledamo zalazak sunca i pronalazimo Kate. Jeli, pili i pevali (sa nekim turistima iz severnijeg dela HR)....Pevao je i barba, a boga mi, i Kate...Ostali se vraćaju na brod, a VL i JA ostajemo, pijemo i pevamo još....

Simpatična šikljica... pogled iz uvale Kakan i zalazak sunca na Kaprijama

Poranili da rano isplovimo, uhvatimo dan i uživamo što duže... Vraćamo se na Kakan...tamo nam je bilo super, a i blizu je... Mi i VL opet budže neke delove....uspešno.... Stižemo....kupamo se. Primećujem da na pustom ostrvcu ispred nas postoji mikro plažni bar usred NIČEG. Al ima reklamu za espreso, da ne poveruješ! Baja još nije otvorio, rano je...Baja stiže i RA, MA, VL i JA Dingijem odlazimo do njega. Baja je lokalni galeb u rejv stilu. Ima solarnu ćeliju na koju je vezan espreso aparat, frižider i muzika.... Sedamo....Iz njegovog bara je pogled VRH! Baja nam priča kako smo se zaj... što sinoć nismo dušli....pravio žurku....izgleda da je bilo ludilo....
Vraćamo se do broda, brčkamo i krećemo ka Murteru (Hramina). Dužni smo da brod uteramo u marinu do 17h. Svi su blago nadrkani zbog povratka....ali niko to ne komentariše ....Stajemo da se okupamo po poslednji put. Stižemo u Hraminu. Dočekuje nas simpatični Petar, base mamanger, koji nam je brod i predao...VL se unterhaltuje sa njim...Tuširanje u marini, piće, pa u stari grad Hramine. Šetamo i tražimo konobu... Naručujemo....stiže klopa: JA najsitnije ikad pronađene Vongole na planeti Zemlji, ostali razno. Predjelo je od svega bilo najbolje: lešo Raža....Pijemo crno....Posle jedemo sorbe od limuna, pa ja jedem 2 sladoleda. Šetamo do broda....na brzinu se pakujemo....oko ponoći postaje mi strašna muka (od svega što izedoh). Povraćanje....pakao! Vrućina! Neću kući! I tako....

Nije nam previše do fotografisanja... detalj iz kafanice na Murteru

Za kraj... pa malo pisama iz konoba... i uošte.... sa "autopilotom" i bez

TA TVOJA BARKA MALA

RUŽA CRVENA

DALMATINAC SAM

NIJE U ŠOLDIMA SVE

 

---

E, samo da se "izvinem" mladjima od 18 (i svima koji se tako osećaju) na jezičkim formama koje baš i nisu prikladne....

Te tako, administratori Jga, U p.materinu ja numem bez psovanja....