Jutro: Espreso u marini Palmižana... »Kršteno« kupanje u kupatilu... Još espresa. Kupovina u samoposluzi marine. Sipamo vodu u brod i plaćamo, pa krećemo. Idemo ka Starigradu (Hvar). Cilj nam je pusta uvala da se ceo dan kupamo i da u njoj i spavamo. Usput sendviči...pršut, paški sir i masline. Mislim da će mi holesterol biti 200 kad se vratimo u Bgd. Stižemo u uvalu (Tiha). Bacamo ankoru, a MI pliva ka obali da brod zakačimo i na oba bočna kraja. Mi mu, u šali, dovikujemo sa obale da neće imati dovoljno kanapa, pa da nabere zmije na obali i nastavi kanap...odjednom on viče, psuje, kuka i drži se za nogu. Ne mogu da verujem. Uzimam gazu, stavljam je u kesu, vezujem, sve to u zube i plivaj do MI. Zamnom pliva i RA. Na brodu pometnja. Svi se prisećaju šta je bilo prošlog jedrenja sa MI. Dok pilivam ka MI kroz glavu mi prolaze scene od njegove povrede sa prošlog jedrenja. Valjda zbog prethodnih šala, tripujem da ga je ujela zmija. E, j-em mu mater, pa za zmiju se nisam spremila! Šta se tad radi? Valjda da ga odmah pakujemo i vozimo negde u bolnicu. Doplivavam. Vidim da je sav krvav. Fala bogu! To znači nije zmija. Isekao se na staklo na obali koje mu je prošlo sve kroz patiku. RA i JA trpamo ga u Dingi i veslamo ka brodu. Gledamo ranu. Nije nista strasno. Ubod....Uhhhhhh. Odahnuli smo. Biće OK. Svi ga pomalo zezamo, što se drao, al razumem: kad se seti šta je bilo prošli put....
Nastavlja se redovan brodski život: jedi, pi, kupaj se...U tu svrhu pravim paštu Bolonjeze za ručak. Žderemo, kupamo se, žderemo...pijemo...kupamo se. Inače, u Hrvatskoj jož ne kupismo dobro belo vino. Sve kao oćemo da pijemo špricer, pa kupili par belih od liter...kakav promašaj! E, tako nam i treba! Koj′ je još vido da se u Dalmaciji pije špricer....još da smo i kulen izvadili...A vrućina, je, prija pivo, al mi se baš i dalje pije špricer....e da nam je jedan Banatski Rizling! Prelazimo na crno vino...može....ide...
Provodimo divno popodne. Lipa uvala!!! I veče je lipo!

Uvala Tiha na Hvaru, Starigradski zaliv.