Vapa i Uvac

raj na zemlji...

Pozdrav svima, a i onima koji vreme provode u kampu, bez struje, interneta i ostalih nevolja današnjice. 13. Avgusta ove godine posetio sam (zahvaljujuci Željku) sva tri jezera na Uvcu, upoznao Sretka i ostale zaludjenike/zaljubljenike - PRAVE GORŠTAKE - DIVNE LJUDE!!!

Plan je bio da se autom i malom šatorskom kamp prikolicom dovučemo do Kokinog broda gde nas čeka Sretko, i Lajkom prebacuje drugara, čamac , opremu i mene do kampa u kome boravi, tačnije još par kilometara uzvodno od kampa, na sam početak Uvačkog jezera.

Posle nekih sat vremena stigosmo do polazne tačke, do samog početka Uvačkog jezera. Tu se pozdravismo sa Sretkom. Mi u vodu a on u kamp da skuva kafu i dočeka nas.
Slušajuci iskustva drugih, i imajući u vidu da je već polovina Avgusta, poneli smo brdo opreme, bar jedno 200 kg, i naravno, ispostavilo se da nam je mnogo toga bilo višak. No, šta da se radi, stavi nesto u kljun, ubaci opremu u čamac, zveslaj, pa šta ti Bog da!

Krenusmo lagano, na vesla, prosto je bilo gre'ota remetiti taj sklad i mir zvukom pente.
Uživajte.....

Čuli smo kasnije da je pećina duboka 7 km, ali pošto smo imali jako slabe lampe, nije bilo svrhe ulaziti dalje od 50 m, jer ne vidi se prst pred okom. Iznad nas vise ogromni slepi miševi, spavaju ..., valjda !!!
Krenusmo dalje i kroz kilometar, mozda malo jače, ugledasmo Sretkov kamp!

Naravno, tu su i Sretkove KATANE koje su po tom vodostaju uzalud čekale udarac....

Kafa, pivce, ponudiše nas klopom, ali mi smo žurili ka zadatom cilju za taj dan, ka brani na Uvačkom jezeru! Do brane vodiće vas samo slike, tekst tu može samo da pokvari feeling !!!

I tako, kilometar po kilometar, dođosmo do brane. Slike brane neću postaviti jer su uhvaćene starim zenitom a filmove još nisam razvio. Na brani ogroman katamaran. Iznajmljuje se kažu, al' cena .....oko 7000 na sat. Izađosmo tu, pređosmo na suprotnu stranu brane čisto da vidimo šta nas čeka i možemo li do mraka da prebacimo čamac i opremu u drugo po redu, Zlatarsko jezero. Put koji vodi od nivoa asfalta na brani pa do podnožja je lep, asfaltiran, ali, bogami ima ga jedno 1200-1400 metara. Ostavismo to prebacivanje opreme za sutradan i vratismo se kilometar uzvodno do malog poluostrva gde provedosmo noć. Noć.....ako se to može tako nazvati, jer ja u životu nisam video zvezdanije nebo, mlecni put..... ma kao da je neko upalio nebo! Znači, čamac, šator, vatra, i flasa vina dugo čuvana samo za ovu priliku.
Naravno, sa nama je bio i slavni Carnex bez koga bi ova expedicija imala dva leša kao krajnji rezultat.

Noć, tj ono što je ostalo od nje, provedosmo u šatoru, sa sekiricom ispod jastuka, zlu ne trebalo. O zverima nam nisu ništa pričali, možda i namerno, možda i ne. Tišinu je jedino remetio klen koji se igrao u plićaku, i pucketanje iz ložista koje ostavismo neugašeno.
U glavnom, san na oči nikako neće, vrti se levo, vrti se desno, eto i 05:00 sati izjutra kuca. Izađoh napolje da proverim opremu, na šatoru okačen termometar , kaze, + 9 stepeni! Natrag u šator, i tek tada uspeh da sastavim par sati sna.

Ustajanje oko 9, doručak, pakovanje opreme, i verujte, temperatura je već bila dovoljna za kupanje. Tu priliku nisam propustio. Sebe ne smatram nekim vrsnim plivačem pa sam, za svaki slučaj "ogrnuo" pojas za spasavanje koji je bio sastavni deo naše opreme!

Drugi dan je počeo kupanjem, a onda je usledilo prebacivanje opreme na drugu stranu brane. Na krmenoj dasci smo imali dva pomoćna točkića, a prednji kraj smo vukli mi, dva vočića, Rudonja i M**donja! I baš ta m**da bi nam otpala da se nisu pojavili momci sa Yugićem u čiji smo gepek ubacili prednji kraj camca, i polako, nizbrdo, 1200-1400 metara. To je bio lakši deo. U podnožju brane, eto ga Zlatarsko jezero! Ljudi moji siroko oko 1.5 metar, duboko desetak santimetara. Ne isplati se ni vući čamac kroz taj potok, iscepali bi ga 100%. I, onda, u takvim trenutcima, jedino pametno što čovek može da uradi je da zapali cigaru i otvori pivo!

Nekih 500-600 metara od tačke ispijanja piva, potok se proširio, postao rečica i tu ubacismo čamac i opremu ponovo u vodu.
Izgleda nestvarno ali je tako, Zlatarsko jezero, onako veliko i lepo, počinje kao potočic. Evo i slika, ali u drugom delu...