Dosta se priča o trimovanju plovila ali da li baš sve znamo o toj temi? Koliko je plovila na reci i moru zapravo ispravno istrimovano? Da li znamo šta podrazumeva pojam Trim? Trim je u osnovi termin koji označava dovođenje plovila u horizontalan položaj (i nema nikakve veze sa onim električnim napravama koje frizeri koriste :) ). Ako govorimo o stanju mirovanja, onda je to statički trim, dok je kod plovila koje se kreće dinamički. Prvi postižemo isključivo pravilnim rasporedom tereta na plovilu, dok za dinamički trim moramo povesti računa i o uglu motora u odnosu na krmeno zrcalo.

Za početak, trimovanje plovila je prvenstveno bezbednosni moment plovidbe, koji pogotovo dolazi do izražaja u uslovima većih i velikih talasa.

Odgovornost kapetana je da obezbedi pravilan raspored pokretnih tereta na plovilu. Pod ovim mislim na putnike, ručne frižidere, pokretne tankove za gorivo ili vodu i slično. Ovo nazivamo statičnim trimom, u o njemu treba voditi računa pri svakom isplovljavanju.

Prilikom organizovanja rasporeda tereta, mislite da ga postavite što bliže centru mase plovila, jer teret koji je na ivicama ima mnogo veći udeo prilikom naglih manevara i skretanja. To se odnosi i na putnike. Zamolite ih da se rasporede tako da čamac stoji što horizontalnije po obe ose. Izbegavajte da putnici sede na ivicama plovila pošto je velika verovatnoća da neko od njih završi u vodi prilikom oštrijeg manevra. Uvek ih upozorite na manevar koji planirate, kako bi bili spremni.

Uvek izbegavajte veća opterećenja na pramcu. Takvo opterećenje će znatno produžiti vreme potrebno da čamac izglisira i još značajnije smanjiti njegove manevarske sposobnosti. Sa druge strane, ako već morate da više opteretite neki deo čamca, onda je, pogotovo u nekim uslovima, bolje da to bude krma. Jedan od primera kada je dobro imati opterećeniju krmu je situacija kada se sidrite u uslovima jakog vetra ili/i talasa. Izdignut pramac će mnogo bolje primati talase.

Kada se čamac kreće, na trim počinju da deluju novi faktori kao što je oblik podvodnog dela korita, udari vetra, talasa. Tada se trim postiže na dva načina - promenom ugla motora u odnosu na krmeno zrcalo ili ako imate flapseve (trim tabs) postavljene na krmi. Naravno, dinamički trim ima najvećeg efekta kod gliserskih korita. Razlikujemo dva slučaja Trim IN (propeler je bliže krmenom zrcalu) i Trim OUT (propeler je dalje od zrcala).

Kod manjih motora trim se menja tako što pomerite štift na nosaču bliže ili dalje od zrcala, dok veći motori imaju elektro ili hidrauličko podešavanje trima. Flapsevi rade po principu pritiska vode usled kretanja čamca i time postižu izdizanje ili uranjanje krme. Najčešće su levi i desni flaps nezavisni, tako da njime može da se postigne i poprečno trimovanje čamca. Time je moguće do neke mere kompenzovati loše raspoređen teret, ali se trudite da to ne radite na ovakav način.

Ne postoji precizan recept kako istrimovati čamac da bi postigli najveću brzinu ili najekonomičniju vožnju. Odvojite nekoliko sati, par litara goriva, snabdite se GPS-om i eksperimentišite. Videćete da fina podešavanja trima mogu da daju velike rezultat.

Generalno, ispravan položaj motora u vožnji je da osovina propelera bude paralelna sa vodom, a kavitaciona ploča od 1-5cm ispod nivoa najniže tačke korita.

Primer za trim "IN". Ugao motora je takav da se krmeni deo izdiže iz vode dok pramac uranja. Karakteristično je veliko prskanje vode sa 1/3 koje često završava na putnicima.

Primer za "OUT" trim. Propeler svojim delovanjem potapa krmeni deo dok se pramac izdiže. Pravi se veći talas na krmenom delu koji se skuplja iza motora u jedan veliki.

Primer ispravno trimovanog motora. Talas se formira malo iza polovine čamca.