Mala brodogradnja
Yastog 23 - stakleno tkanje
 |
Kao što je već napomenuto, hladno vreme u martu nije dozvolilo polaganje staklenog tkanja dok je trup bio u okrenutom položaju, kada je najjednostavnije to izvesti. Međutim, na jedva +12 koliko je tada bilo u kućici, epoksi bi očvršćavao barem 5 dana, a tih pet dana tada jednostavno nije bilo na raspolaganju…
Sada je trenutak da se vrati podvodnom delu i spremi za prajmer i anti-foulgin. Konkretno, treba epoksirati sloj staklenog tkanja preko oplate, kao i dodatno pojačanje preko kobilice, pa sve “zaliti” sa nekoliko slojeva epoksija. Za početak je odmerena i obeležena vodena linija. Sloj staklenog tkanja je dovoljno podići desetak cm preko toga |
 |
Popunjavanjem strukturnim puniocem 406 sanirane su ogrebotine nastale u procesu transporta i prvog penjanja i spuštanja sa prikolice. A zatim je usledio skoro ceo dan najdosadnijeg posla na svetu: šmirglanja. Vibracionim i rotacionim brusilicama, i šmirglom gradacije 80 je nagrubljen prethodno nanet sloj epoksija. Površina je zatim dobro očišćena, otprašena i odmašćena.
|
 |
Korišćeno je West sistem Episize Biaxial
 stakleno tkanje, sačinjeno od dva sloja vlakana usmerenih pod uglom +45 stepeni, zašivenih lakim koncem. Sloj staklenog tkanja preko dvoslojne oplate od šperploče povećava abrazivnu otpornost, i ravnomerno prenosi opterećenja na površinu podvodnog dela. Projektom je predviđen jedan sloj tkanja težine 250 gr/m2. Tkanje je iskrojenao iz rolne na potrebnu dužinu, a površina iznad linije lepljenja tkanja je “odvojena” običnim selotejpom, za njega se neće uhvatiti epoksi…Nanet je prvi sloj – prajmer epoksija i učvršćivača. Kada je prvi sloj počeo da “gelira” – tačnije kada je očvrsnuo dovoljno da dodir prstom ostavlja trag na epoksiju ali ne i na prstu, položeno je tkanje preko cele površine.
|
 |
U radu sa staklenim tkanjem obavezno je korišćenje pamučnih rukavica. I najmanja nečistoća, pa čak i mala masnoća kože ruku, može smanjiti moć upijanja epoksija tkanju. Pažljivo položeno tkanje se lako “uhvatilo” za prethodni sloj epoksija u gel fazi.
. |
 |
Na položeno tkanje se potom nanosi potrebna količina epoksija da potpuno popuni tkanje. Otprilike se po kvadratnom metru potroši epoksija koliko je i specifična težina tkanja. Za 250gr tkanje potrebno je otprilike 250gr epoksija sa učvršćivačem po kvm. Potrebno je spremiti dovoljnu količinu, ali i paziti na vreme potrebno za “razvlačenje”, da ne bi bilo bacanja eposkija koji je počeo sa očvršćavanjem u posudi za mešanje. Na levoj (gornjoj) polovini trupa je uglavnom naneto dovoljno epoksija na platno.
. |
 |
Jako je bitno dobro obratiti pažnju da u samom tkanju ne ostane “džepova” sa vazduhom. Vidi se lepo razlika između gornjeg, epoksidiranog, i donjeg neepoksidiranog platna.
|
 |
Da bi se sigurno istisnuo sav vazduh i platno pravilno “napunilo” epoksijem, nije dovoljno raditi samo valjkom. Najbolje rezultate daje gumeni “rakel”. Stakleno tkanje pravilno popunjeno eposkijem postaje potpuno prozirno, pa se lako uočavaju svi delovi gde ima zaostalog vazduha ili nedovoljno epoksija.
|
 |
Kobilica je dodatno ojačana posebnom trakom veoma jakog, 450gr biaksijalnog platna.
|
 |
Platno je pažljivo položeno duž cele kobilice, a uloga mu je da posebno pojača deo najizloženiji habanju.
|
 |
Kao i 250-gramsko platno, i ova traka postane providna kada se potpuno “zalije” epoksijem, samo je potrebno malo više materijala da bi se to postiglo.
|
 |
Po polaganju platna, čeka se da i epoksi u platnu ”gelira” pre nastavka radova. Do gel faze se, zahvaljujući skoro idealnim uslovima +18 stepeni i niskoj vlažnosti, dolaziloo posle otrpilike 90-120 minuta. Gel faza omogućava da se slojevi epoksija nanose “na mokro”, bez prethodnog brušenja, a da sledeći sloj ne “razvlači” i istanjuje prethodni, uz zadržavanje pravilne hemijske veze između slojeva.
Posle tkanja nanete su još tri ruke epoksija, sa pauzama da svaki sloj dostigne do gel stadijuma. |
 |
Nanošenje svih slojeva je rađeno West system valjcima koji su tako konstruisani da ostavljaju tačno određenu količinu eposkija na površini. Kada semo prebrojali sve nanose, trup je dobio i više od predviđenih pet slojeva: prvi pre okretanja, drugi kao prajmer, treći u staklenom tkanju, pa potom još tri završna sloja - ukupno 6…
Ovoga puta, vreme je poslužilo - toplo i suvo se zadržalo taman dovoljno da finalni sloj epoksija na podvodnom delu potpuno očvrsne posle dva dana. Da je ranije tiglo zahlađenje koje je naišlo trećeg dana, sigurno bi niska temperatura i vlaga usporile ako ne i zaustavile prosec polimerizacije.
Dočekala nas je glatka, sjajna i na dodir “plastična” površina trupa. |
 |
Detaljnim pregledom ustanoviljeno je da nema većih problema sa vazduhom. Urednost i pedantnost u radu su dali odlične rezultate, pa smo veoma zadovoljni obavljenim poslom. Iznad odvojene površine tkanje je ostalo belo, bez epoksija. A selotejp je omogućio lako odvajanje na tačno željenoj liniji.
|
 |
Vidljiva struktura drveta potpuno zbunjuje u kombinaciji sa plastičnim osećajem na dodir.
|
 |
Usledilo je preturanje sa boka u prirodni položaj. Koliko god da je bilo zanimljivo, ipak je lepše gledati trup s’boka nego odozdo. Stiropor je i ovog puta odigrao ključnu ulogu, a lagani trup je lagano i okrenut.
|
 |
Lako natovarena, Dunja 2 je sretno doputovala nazad u Mirijevo, kod Sime na finalno farbanje i sređivanje enterijera. Novosadski sajam nautike je blizu: 22-25.4.2010
|
<-- Prethodni članak (nastavak radova) :: Naredni članak (elementi enterijera)
Fotografije i deo teksta su preuzete sa www.yastogboats.com
