Prvo su izvršene probe “na suvo” – svaki element je ponovo isproban da bi se otklonilo svako preklapanje, i napravio precizan raspored pritezanja vijaka, kako bi šperka uhvatila željeni oblik pravilno se natežući, bez rizika od pucanja. Potom su “prajmerisane” sve površine spajanja: na rebrima, kobilici i uzdužnicama, i na oplati, pa je na rebra i uzdužnice nanet epoksi sa puniocem 406 za lepljenje.

Poslednji pogled kroz kostur, završeno je filetiranje spojeva rebara i uzdužnica sa oplatom, očišćen je višak epoksija oko fileta, sledi lepljenje leve oplate.

U pramčanom piku je fiksirano i dno pregrade za sidrenjak. Zakošena pregrada preseca boks po dubini, praveći prekid iznad vodene linije čime omogućava otvaranje rupe za odliv vode.

Sve površine u ovoj “komori” su tretirane sa dva ili tri sloja epoksija pre polaganja oplate. Po zatvaranju pramčane oplate više neće biti dostupni za tretiranje epoksijem.

Fiksiranje table i sa druge strane počinje od kobilice.

Na početku ploče, fiksiranje je urađeno preko “paknova” kako bi se sila prenela na veću površinu, i sprečila pojava talasa na spoju dve oplate, zbog različitih napona duž ploča.

Oblik trupa se već nazire sa pramca, slede oplate bokova.