Po lepljenju prvog sloja oplate je okrenut raspored, pa je prvo zalepljen drugi sloj oplate boka. Kao i svaki put, radni dan je počeo sa “malo” šmirglanja, radile su i tračna i vibraciona šlajferica, ali i priručne “rašpe” napravljene od savitljivih letvica špera i šmirgle.

Ponovo je radio šablon za prenošenje tačne pozicije rebara koja drže Yastogov rep. Pozicija svakog elementa i dimenzije su detaljno proveravani pre sečenja da bi se smanjio zazor između delova drugog sloja oplate.

A onda je počelo mešanje epoksija i nanošenje prajmera pa lepka. Za nanošenje prajmera na oba boka, na elemente oplate i trup je potrošen skoro ceo kilogram neugušćenog epoksija.

Da bi sve stigli u predviđenom roku, podela posla i dobra organizacja su bile presudne. Dvojica su nameštali oplatne ploče sa spoljen strane i fiksirali ih vijcima za kostur, dvojca su u trupu filetirali spojeve i čistili višak epoksija, a peti član ekipe je za to vremem mešao eposki za prajmer, epoksi sa puniocem za lepljenje, i punio pištolj za filetiranje. Za nešto malo više od 5 sati rada zalepljeno je svih 6 oplatnih ploča bokova i filetirani spojevi na 60-ak pravouganoh polja koje formiraju rebra i uzdužnice na oplati. Potrošeno je otprilike 13-14 kg epoksija sa učvršćivačem, i sve je završeno na vreme.

Usledila je provera koncem: da li se oplata “talasa”, ili negde izbija.

Preko prajmera se sitno nazubljenom špahlom razvlači epoksi sa puniocem 406 za lepljenje. Epoksi se za lepljenje velikih površina ugušćuje ređe nego za filetiranje na primer, da bi se lakše razvukao po površini i bolje razmazao kada se ostvari kontakt površina koje se lepe.

Standardna metalna špahla sa trouglastim zubima ima preveliku dubinu useka, i ostavlja previše epoksija na površinama, pa smo je za ovu upotrebu malo preradili, zatupvši joj trougle tako smanjivši visinu sloja epoksija koji ostaje iza nje.

Epoksi za lepljenje se prvo nanosi ravnom špahlom, potom se “razvlači” nazubljenom, nanosi se samo na jednu stranu površine koja se lepi. Na lepljenje drugog sloja oplate bokova je potrošeno desetak kg epoksija ugušćenog 406-icom.

Kada su površine spremne, pažljivo se postavljaju ploče drugog sloja oplate i pričvršćuju vijcima. Osim u ćoškove i duž ivica, vijke je potrebno ušrafiti i po samoj površini, kako bi privukli dva sloja oplate, i sprečili nastajanje “džepova” u zalepljenim slojevima. Samo pritezanje jedne za drugu oplatu se vrši postepeno, iz jednog ugla, duž horizontalne i vertikalne ivice, polako popunjavajući u dijagonalu. Na taj način se sprečava “talasanje” ili krivljenje oplate do koga može doći ako se prvo pritegnu vijci u ćoškovima.

Potrebno je stalno kontrolisati prijanjanje ploča, povremeno udarati dlanom ili gumenim čekićem, i ravnomerno raspoređivati vijke. Usput kontrolisati i pravilno zakrivljenje površine koncem ili letvicom.

Konačno pričvršena oplata “izrešetana” vijcima.

Vijci se vade kada epoksi u potpunosti očvrsne, a rupe koje ostanu se popunjavaju epoksijem pre polaganja staklenog tkanja.