Niske temperature su faktor koji treba uzeti u obzir kod rada se epoksijem. Na temperaturama ispod 10 stepeni epoksi “ne radi”, nema reakcije smole i učvršćivača, ili je izuzetno spora. Vreme “sušenja” se povećava višestruko, i lako se poremete planovi.

Zbog nailazećih hladnoća Yastogče je preseljeno u toplije krajeve.

Plan rada je izgitovati rupe od šrafova na palubi i kabini, i napokon zalepiti krov u približnu poziciju, i “napraviti” ivice spoja palube i bokova da bi se obradili na željeni radijus. Kako su sve operacije sa epoksijem planirane za mesta koja će se dosta šmirglati, odabran je gusti filer 407 koji se lakše obrađuje kasnije.

Pa se nakon toga te letvice šrafovima pričvršćuju uz ivice koje treba formirati.

Na žrebanju srećni dobitnik je opet bio crvenkasti 407 se koristi za gitovanje zbog kasnije lakše obrade, ali se može koristiti i za strukturne spojeve iako ima nešto slabije mehaničke karakteristike od standardnog 406 kojim se oni inače izvode.

Temperatura u prostoriji je stigla do potrebnih 16 stepeni, pa su svi spojevi namazani prvo jednim slojem bez filera a potom i sa smešom sa puniocem za spajane i gitovanje.

Pre početka gitovanja pripremljena smesa je izvađena na špahlu da se uspori proces polimerizacije. Mešanjem epoksija i učvršćivača započinje hemijski proces očvršćavanja epoksija, kome brzina zavisi od spoljne temperature. Što je temperatura viša, proces je brži, a da bi se proces usporio dovoljno je spustiti temperaturu smeše. Kako se toplota oslobađa i kao posledica samog hemijskog procesa, i taj porast temperature ubrzava proces. Prvi znak da je smeša epoksija “pri kraju”, i da će uskoro biti “gotova” tj. da će odmaći sa očvršćavanjem toliko da ju je nemoguće nanositi pravilno na spojeve je primetan porast temperature u čaši u kojoj je zamešana.

Razvlačenje smeše na špahlu je “jeftin trik” za hlađenje, i time usporavanje procesa očvršćavanja: