Jeseni 2008. u Sakule nam dosao Brana. Vratio se sa debelog mora. Nije bio na jedrenju, što bi bilo normalno za nas i naše priče o moru, već u lovu ili ribolovu (ne znam ni danas kako bi bilo ispravno) na sabljarke. Bio Brana na dalekom moru oko Madagaskara i lovio velike, velike ribe...

Kako bi bilo da napravimo čamac za to isto?

Brana bi jedan tu negde oko sedam metara za Crnu Goru, nama sve to izgleda jako zanimljivo, a svakako je i vrlo unosno, pa Srbija je vodeća svetska sila u lovu na sabljarke.

U svakom slučaju pomalo zbog Brane, a pre svega zbog izazova novog, mi zagrizemo...

PROJEKTNI ZADATAK:

Gliser za BIG GAME LOA 7 - 7,5 m Beam 2,5 -2,8 m Engine što manje Oprema što više (sve za ribolov na otvorenom moru, takozvani TROLING) Još uzgred eventualno skijanje, zabava, razonoda WC obavezan Jasno je unapred, čamac za otvoreno more, ne za zabavu, već za ribanje, podrazumeva plovidbu i na 5 - 6 bofora (mora, a ne vetra, za vetar je davnih dana napravljen brzinomer). Taktika u lovu na tune podrazumeva i što brže stizanje na mesto gde je vidjena riba. Kako polako ulazimo u materiju stvar nam postaje sve zanimljivija.

Prvo trup

mora da zadovolji sledeće uslove:
- da bude brz (kruz brzina oko 30, max 40 milja),
- da se podjednako dobro ponaša i pri malim brzinama (troling brzina od 2 do 7 milja)
- da može bez poteškoća da savlada 5 bofora u oštroj plovidbi bez preteranog taktiziranja,
- što manji motori, uobičajena snaga oko 2 x 150 konja mora biti manja,
- izuzetna stabilnost na vodi, naročito bočna (čovek sa štapom u rukama ne može da se drži)
- visok, bočno izvijen pramac koji pri udaru u talas ne prska u kokpit.

Paluba:

- u zadnjem delu puno slobodnog prostora za rad sa štapovima i ribom,
- bočni prolazi dovoljno široki za nesmetano mimoilaženje,
- dvostruko duplo sadište za skipera i ribolovce iza ledja,
- toalet u konzoli sa puno spremišnog prostora,
- posuda za živi mamac,
- po krmi otvoren za lakšu manipulaciju sa ribom,
- prostor za odlaganje ribe (lako isperiv),
- ispred vozačke konzole prostor za sedenje, sunčanje...
- sidarnik, ustvari dva sidarnika ( jedno sidro na lancu sa el. Vinčem, drugo sidro za velike dubine za sidrenje na otvorenom),
- soške za štapove u bokovima,
- držači za štapove koji nisu u radu,
- držači za štapove koji su u trolingu,
- pozicije za outrigere,
- pozicije za downrigere,
- što više spremišta za pribor.

Taman negde u to vreme, od holandskog partnera stiže nam novi program za dizajniranje brodova. Stvari postaju lagano sve zanimljivije. Holandski program donosi neke nove olakšice, puno novih proračuna,ali najvažnije u modu editovanja mreže trupa trenutno daje krivu otpora i prikaz stabiliteta za formu koja je u tom momentu definisana. Posle dosta proba i analiza, odbacujemo sve forme duboko V, plitko V, V sa promenjivom geometrijom. Neko naše predjašnje iskustvo, osećaj i empirija se potvrdjuju kroz nove proračune i usvajamo kao konačno i najbolje trimaransko korito sa malom modifikacijom. Srednji maran, naglašavamo u pramčanom delu i izvlačimo ga napred da viri ispred spoljnih marana. U zoni iznad vodene linije u pramčanom delu spoljni marani se lagano utapaju u centralni. Takva forma daje duboko V pri udaru u talas, dok u normalnoj plovidbi podvodni deo trupa je čist trimaran.

Brana poručuje dva Merkurija od po 75 konja, nažalost istookretnih. Nema u toj konjaži kontraokretnih. Tek preko 100 ks. Motori zbog toga treba da budu što razmaknutiji. Amerikamci tvrde da je u tom slučaju dovoljno 60 cm osovinskog rastijanja, mi ipak pokušavamo da ih razmaknemo što više. Uspevamo na 77 cm a da ne ugrozimo platforme koje su integralmi deo krmenog zrcala.

..Najviše pažnje i vremena je potrošeno na uskladjivanju forme poda palube i trupa. Sva naprezanja kojima će plovilo biti izloženo treba rasporediti na obe ljuske i trup i palubu. Po završenom sklapanju trup i paluba treba da predstavljaju što kompaktniju celinu koja prima sve udare i naprezanja. Na svim ostalim našim modelima veliku ulogu u postizanju čvrstoće takve ljuske ima poliuretanska ispuna. Naročito na manjem gliseru 535 koji je ceo ispunjen poliuretanom. U ovom slučaju to nije primanjivo zbog ogromne zapremine. Jedini način je da svi elementi palube imaju takav oblik i takvu poziciju da nakon sklapanja i naknadne plastifikacije od trupa i palube naprave jednu celinu sa veznim pregradama koje potpuno ukrućuju i rasterećuju celu konstrukciju.

Tako naprimer silu kojom motor gura, ne prima samo krmeno zrcalo trupa, nego i paluba, te sam oblik palube u krmenom delu bitno rasterećuje celu ljusku. Isto se dešava i sa površinama truba koje su izložene udarima talasa, pogotovo kad trup u punoj brzini izleti i tresne o sledeći talas. Dakle da ponovim, oblik ljuske palube nije samo puka forma koja treba da zadovolji raspored prostora, nego je i posebno osmišljeno ukrućenje koje treba da obezbedi što veću čvrstoću trupa, kao i celog plovila.

Na primer za ilustraciju, pod u konzoli koji je upušten na izgled zbog visine u kabinici, ustvari je jedan vertikalni tunel koji povezuje trup I palubu upravo na mestu koje je najizloženije udarima pri skokovima po velikim talasima. Isto je sa boksovima u skiperskom sedištu I tako redom. E naš novi program jako lepo radi i analizu napona u ljuskama, te nam je to bila poslastica za kraj. Došao je i taj dan. Početak novog modela. Sve pripreme su gotove.     Nastaviće se...   Specijalno za Portal Plovidba.info Design Studio Narval