Tema: Planiranje rute

[Zoran022]

Svaka plovidba od nekoliko do više dana, podrazumeva postojanje nekakvog plana plovidbe iliti planiranje rute. Za one iskusne to nije problem, pogotovo ukoliko plove više puta istom rutom. Ali, za nas početnike je to vrlo ozbiljan posao kome bi trebalo prići krajnje odgovorno kako ne bismo upali u neke neželjene situacije.
Naravno, na početku svake rute je start i krajnji cilj, uz nekoliko usputnih ciljeva . Ali, bilo bi lepo kada bismo saznali neke iskustvene norme, npr, o sledećem:
- najbolje vreme za start, kako sa za sam početak rute tako i sa nekih od usputnih ciljeva
- vreme provedeno za kormilom. Da se dobaci dovoljno daleko a da se održi svežina i koncetracija. To jeste individualno, ali opet postoje neke iskustvene norme.
- treba li se držati nekih određenih tačaka gde bi se organizovao odmor, pregled plovila, popuna i slično, ili se to određuje po vremenu trajanja? Posle 5 sati plovidbe, 2, sata, 10 sati ...? Ovde ne mislim na određene destinacije na kojima bismo proveli neko vreme, dakle destinacije koje bi bile postavljene kao jedan od ciljeva rute.
- Da li usputne destinacije i boravak na njima planirati kada se plovi niz ili uz vodu?
- pored mapa, elektronskih uređaja, skica i šema, postoji li još nešto na šta bi se trebalo osloniti u planiranju ruta?
- kako planirati rezerve goriva, hrane i pića sobzirom na mogućnost snabdevanja usput? Postoje li tzv ''neprikosnovene rezerve'' za nedaj bože i kolike bi one trebale biti?
- ...
- ...

Naravno, postoji još pitanja na koja ja ne znam odgovore, ali verujem da bismo kroz malo diskusije i iznešenih iskustava došli do jednog okvirnog, ali i sveobuhvatnog sadržaja Plana rute koji bi se mogao iskoristiti kao kliše za buduća planiranja.

[Aka]

Malo je glupo da Veštica i ja pišemo o planiranju rute, kada nikada nismo ništa planirali u plovidbi. Kažemo idemo "tamo i tamo" i krenemo. Krenemo kad možemo, često to bude i 7, 8h uveče. Pa teramo dokle imamo živaca i snage.

Par puta smo u cugu terali po 130-150km. Naporno je, ali uz svu onu lepo elektroniku, ni ne osetimo. Usput sređujemo brod, pakujemo provijant koji smo samo ubacili na platformu...

U poslednjih 5-6 godina uvek teglimo dovoljno hrane, pića, goriva i vode da bude dovoljno za 20% više od planiranog boravka, tako da ne mislimo na usputno snabdevanje.

Tema je jako interesantna i dobra, i prosto se čudim da niko nije izneo svoje mišljenje i predlog. Kažem opet, mi smo potpuno nerealni po tom pitanju, tako da je glupo da pišemo samo teorijski, kad u praksi radimo 100% drugačije

[Ika]

Nisam se upuštao u komentarisanje ove teme jer nemam nikakva iskustva po tom pitanju jer plovim sličnom logikom kao i Aka.Jedini plan mi je stići iz tačke A do tačkeB , eventualno za koje vreme, dok sve ostalo ide po sistemu kako mi se ćefne u određenom momentu.
Mislim da plovidbi po reci striktno planiranje samo smeta.Krenuo sam tu i tu , šta sad, ako sam video nešto interesantno uz put, treba da prođem i ne zastanem.Ja baš i ne plovim tako.
Jedini plan koji praktikujem je da isplaniram količinu goriva koja mi treba za taj put i količina kafe za taj period.
Prosto je nemoguće(osim ako ploviš noću kao neki) da uz put nesretneš nekog od poznatih.Pa nećemo valda samo mahnuti i proći.Čim zastaneš da se ispričaš , svi planovi o utrošku ića i pića padaju u vodu.Zato je količina provijanta ograničena tovarnim prostorom lađe.Uvek se na kraju vraćam sa viškom , al od viška glava ne bole, potrošiće se .

[mushu]

Ja se trudim da planiram jer uslovi camca to zahtevaju.
Pre svega mislim na kolicinu goriva,vreme polaska na zeljeno mesto(planiram da stignem dok se vidi) i pored toga uvek imam bar 3 jake far fampe,vremenske uslove po kojima ce se plovidba odvijati, kolicinu pitke vode u odnosu na brojno stanje.
Uvek nosim gorivo bar 30% nego sto mi treba, mada sam citao u nekim Hr casopisima da treba imati 100% vise goriva, no, to je ipak za morske uslove.
Vremenski uslovi (u mom slicaju igraju vaznu ulogu), ali mislim da to vec svi znaju, sta i kako.
Vode nosim barem 4l dnevno po clanu posade, mada se nekad desi da ni to nije dovoljno.
Ostali provijant, samo onaj koji je fabricki i hermeticki pakovana da trpi uslove van frizidera(nemam ga)
Kako ne spomenuti brodsku apoteku(pogotovo u mom slucaju ), to je vec obradjenu i jednoj temi.
Uvek imati so, secer

Mada ljudi, ovo je ipak reka, uglavnom ima neko naseljeno mesto u blizini.
Onda sve gubi smisao osim medicinske prve pomoci koja zaista moze biti neophodna i cije nepoznavanje moze i pored blizine civilizacije biti fatalno.

[tomicbanee]

Za višednevnu plovidbu i višečlanu posadu neophodno je napraviti plan plovidbe uz ozbiljne priprme, jer pripreme “na vrat-na nos”dovode do previda, zaboravi se nešto  što na reci često puta zna izazvati nemir, nesuglasice i rasprave. Treba planirati u miru.

Ako želite ploviti u etapama, zadržavajući se na više mesta, kako to plastično objasni Ika, dužinu etape treba prilagoditi najmanje izdržljivom članu posade, željama saputnika, kvalitetu plovila itd. Na reci ne treba nikada i nikuda žuriti. Niti se mogu otkriti lepote obala, rukavaca, adica i ada, niti ćete stići ranije nego što se može... Ne treba precenjivati svoje mogućnosti, jer su po pravilu uslovljene mogućnostima i željama saputnika. Netreba precenjivati ni mogućnosti plovila, je kako je govorio pokojni Miša Džonić, nautičar se ne vrednuje prema veličini plovila kojim upravlja, ili koliko napamet poznaje odredjeni sektor reke, već po znanju, iskustvu i ozbiljnosti kojom pristupa svakoj plovidbi.

Jutro je najlepši deo dana na reci. Ako se spremate na plovidbu, sve što se planira tog dana, ispred vas je.Sa vašim plovilom i u vašoj organizaciji, odgovorni ste za provod na reci i za sve saputnike, jer to i očekuju od  vas.

Dobro je pre polaska saslušati vremensku prognozu.

Naravno, kod planiranja plovidbe, moraju se steći i odredjena predznanja, od osnovnih pojmova o zemljištu, osnovama orijentacije, korišćenju sofisticiranih i priručnih sredstava za orijentaciju, do poznavanja reke, vetrova, oblaka, načina opremanja sebe, posade i plovila, poznavanja tehnike isplovljavanja, uplovljavanja, sidrenja, spremanja hrane u vanurbanim uslovima  itd.

To su neka moja iskustva i za nekih dvadeset godina mirne plovidbe na Savi, Tisi,  Dunavu i kanalima DTD, gde sam samo jednom doživeo  salauku kod Žilove ade, samo zato što sam olako pristupio planu plovidbe od Smedereva do Rama.