Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

23.09.2017, 20:21:50

Autor Tema: Udar munje (grom) u brod  (Pročitano 3976 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Van mreže mushu

  • Morski vuk
  • *****
  • Poruke: 4.402
  • Pol: Muškarac
  • Skroz sam OK
  • 1: Mushu
  • 2: Pajnik550l
  • 3: Stenka
Udar munje (grom) u brod
« poslato: 14.03.2012, 16:23:40 »
Dosta toga je napisano vec o salaukama, zatim o cuvenoj kosavi u razlicitim regijama toka Dunava, ali nema bas nista o situaciji kad postoji sansa da grom udari u brod.
Istina sanse da se ovo desi na reci su mnogo manje nego na otvorenom moru gde je ovo mnogo realnije. Ali nije nemoguce ni na reci.

Kada se kumulusi pocnu skupljati u gomile formirajuci na taj nacin kumulonimbuse koji zapravo jesu ono sto donosi probleme, u centralnom delu kumulonimbusa se usled snizenog pritiska i povecanog isparavanja pocinju formirati kapljice a cesto i zrna leda koje kasnije padaju na zemlju u vidu grad-a, te dolazi do medjusobnog trenja cestica i sakupljanja tj indukovanja elektriciteta.

U gornjem sloju oblaka dolazi do sakupljanja + naelektrisanih cestica  po obodima donjeg sloja oblaka - dok u samoj sredini oblaka u donjem sloju takodje ostaju + naelektrisane cestice.

Kolicina ovakvog naelektrisanja moze biti jako velika po nekoliko 10.000 v , slicno kao kod akumulatorske baterije, zapravo oblak se ponasa slicno.
Praznjenja koja nastaju mogu biti horizontalna  unutar samog oblaka ili vertikalna kada se vidi plavicasta svetlost iliti munja.

Munja je u stvari "kratak spoj" izmedju povrsine zemlje i oblaka. Prasak koji se cuje"grom" tom prilikom je posledica sirenja toplog(pregrejanog) vazduha. Munja uvek trazi najkraci put do zemlje i u tom smislu najvise jarboli na jedrilicama mogu biti izlozeni udaru munje(groma).

Zbog ove cinjenice udar groma u brod na otvorenom moru je izvesniji jer se moze desiti da desetinama nm uokolo nema vislje tacke od vrha jarbola.
Temperetura koja nastaje ovim putem na vrlo kratko vreme dostize i 28000 C.  Ovaj podatak je jako bitan jer to znaci da cak i ukoliko postoji ugradjen gromobran koji prolazi kroz zatvorene kutije ili cevi ukoliko oko njega ima vode moze doci do eksplozije u pravom smislu(parni kotao). Zice manjeg preseka bukvalno ispare, ograda od prohroma se trajno deformise...itd.

Kod metalnog broda je situacija malo bolja jer se brod ponasa kao Faradejev kavez, ovo vazi i za plasticne brodove ukoliko imaju gromobrane, tada je visina jarbola poluprecnik zasticenog dela.

Tu se javlja jos jedan problem a to je Elektro Magnetna Indukcija, ona se moze indukovati u usvim elektricnim uredjajima bilo da su ukljuceni ili ne, jednostavno sve sto funkcionise na struju moze stradati. Poznato je da brodovi koji plove oko sveta u pojasu oko ekvatora gde se formiraju veliki oblacni sistemi cesto sve uredjaje gase i stavljau rerne od stopreta kao dodatno osiguranje od EMI.

Zastita od udara groma je kao i kod stambenih objekata ugradnja gromobrana na najvisoj tacki broda.
Treba voditi racuna da spoj antene koja ce primiti udar i ploce(uzemljenja) ne sme biti manji od 10 kvadrata, najcesce se je to pletenica te kvadrature, spojevi moraju biti cvrsti kako na anteni tako i sa plocom koje treba biti barem 0.5 kvadrata i pozeljno od bakra.
Ploca se pricvrsti za dno broda i na taj nacin simulira uzemljenje. Na jedrilicama ovo je cesto reseno preko balasta ili nekoliko "protektora".