Prodor vode, pri težim oštećenjima brodske oplate, kada voda prodire u trup broda je najteža nezgoda koja nastaje od:
• međusobnog sudara brodova,
• od udara broda o ledeni breg ili neki drugi predmet,
• nasukanja na podvodne grebene,
• nasukanja na potonuli objekat...
Prvo je neophodno izolovati mesto proboja, kako bi se sprečilo naplavljivanje drugih prostora broda (zatvaranjem vodonepropusnih pregrada, ako postoje), a istovremeno uključivanjem kaljužnih pumpi. Potom treba pristupiti saniranju oštećenja.
Od opreme potrebne za saniranje, razlikujemo dva tipa:
FORMACIJSKA
Protivprodorna ponjava
Protivprodorne ponjave se moraju izrađivati od vodonepropusne tkanine.
Dužinu škota treba odrediti tako da se pomoću ponjave za spasavanje mora zatvoriti pukotina na bilu kojem delu spoljne oplate, a krajeve užadi treba dobro pričvrstiti na palubi.
Najbolje su protivprodorne ponjave s podlogom od prstenaste čelične mreže koja je s obe strane postavljena čvrstom vodonepropusnom tkaninom.
Ponjava se namešta na probijeno mesto pomoću dve prodorne uzice. Uzice su uvek spremne na pramcu broda ili su prebačene oko brodske oplate i privezane negde blizu komandnog mosta, odakle se po potrebi, mogu premeštati uzduž celog broda.
Ponjava se uspešno primenjuje samo onda kada su ivice rupe okrenute prema unutrašnjosti broda, tako da se ona može dobro priljubiti uz oplatu broda.
Zakrpe
Da bi se zatvarali oštećeni delovi brodske konstrukcije i sprečio prodor vode mogu se koristiti unapred pripremljene drvene i metalne zakrpe. Koriste se za manje rupe i imaju fleksibilnu glavu. Po ivicama je dobro naneti kudelju ili krpe radi boljeg dihtovanja.
Čepovi
Za zatvaranje manjih rupa na brodskoj oplati upotrebljavaju se specijalni i obični čepovi.
Specijalni čepovi. Kod ove grupe čepova poznati sistemi Daglas (Douglas) i Vud (Wood).
Obični čepovi. Drveni čepovi, veličine do 8x8cm najpodesnije su sredstvo za efikasno zatvaranje rupa. Svaki brod treba da ima dovoljan izbor koničnih, četvorouglasnih i klinastih čepova, koji moraju biti od mekog drveta i neobojadisani, da mogu nabubriti i time bolje držati.
U većini slučajeva čepovi ne zatvaraju rupu potpuno; to zatvaranje postiže se tek zaptivnjem preostalog propusta sa krpama, kučinom ili malim klinovima što sve u znatnoj meri reducira propuštanje.
Ovaj način postavljanja čepova je lakši u odnosu na načine postavljanja sa unutrašnje strane, međutim takvi čepovi ne drže dobro, jer ih more rasklima i obično ispadaju.
Klinovi
Klin je komad mekog drveta sa trouglastim stranicama i četvorouglastom glavom, po mogućnosti od jelovine. Sečenje klinova treba vršiti grubom testerom tako da se dobiju hrapave površine. Bojadisanje klinova je zabranjeno, jer nebojadisani klinovi nabubre i zato bolje drže. Klinovi od tvrdog drveta skližu i ako se već upotrebljavaju treba ih često kontrolisati.
Klinovi treba da su široki koliko podupirači sa kojima se upotrebljavaju. Dobar klin dug je 6 puta toliko koliko je visok.
Kod zabijanja klina treba na glavi klina pridržati komad drveta tako da se ne tuče maljem direktno po glavi da se klin ne bi raspucao
Cement kao protivprodorno sredstvo
Otklanjanje oštećenja na brodskom trupu pomoću betoniranja zahteva puno vremena potrebnog za stvrdnjavanje betona. Zbog toga, zatvaranje proboja betoniranjem primenjuje se u krajnjim slučajevima. Zatvaranje proboja broda betoniranjem najviše se upotrebljava prilikom havarijsko-spasilačkih i podvodno-tehničkih radova.
Betoniranjem se može zatvoriti proboj sa unutrašnje strane dna ili u predelu kobiličnog dela brodskog trupa. Beton slabo podnosi vibracije i ima mali koeficijenat rastezanja. Na mestima gde su prisutne vibracije i gde je teže postaviti beton, prethodno treba zavariti okvir koji će podržavati cement.
U sastavu delova betona spadaju: brzovezujući cement, pesak i voda. Stvrdnjavanje treba ostvariti na vazduhu i u vodi.
Beton pripremljen morskom vodom gubi 10% od svoje čvrstoće. Voda ne sme biti masna. Kod pripremanja, cement i pesak se mešaju u zapreminskom odnosu 1: 2. Radi brzog stvrdnjavanja rastvoru betona se može dodati 10 do 15% zapreminskih delova tečnog stakla ili 6% hlorkalcijuma i 1% sone kiseline (u odnosu na težinu cementa). Beton se bolje prihvata za čiste metalne površine. Nekad se beton može armirati.
PRIRUČNA
Jastuci, ćebad i prsluci
Jastuci, ćebad i prsluci za spašavanje mogu se upotrebljavati kao materijal za zaptivanje. Jastuci od perja nisu efikasni, jer se perje brzo smoči i skupi u gomilu tako da zakrpa ne vredi. Prsluci za spasavanje iz kapoka su efikasniji, a pogotovo presavijena ćebad.
U upotrebi su i jastuci koji se namenski rade (od kapoka).
Madraci, stolovi za jelo, daske, podnice, rešetke
Moguće je napraviti zakrpu tako što se preko rupe namesti madrac poduprt stolom za jelo i sve se zajedno pritegne na oplatu broda sa dva konopa provučena kroz rupe, otvorene u stolu za jelo. Unutrašnji krajevi konopa pritegnu se oko upore i nategnu obrtanjem konopa pomoću kratke drvene prečke. Protiv pomeranja zakrpe pod dejstvom talasa, koriste se pramčana i krmena zatezna uzica.
Madraci se mogu koristiti i sa unutrašnje strane broda. Ovakav način postavljanja zakrpa je lakši zbog pristupačnosti i zbog smanjenja opasnosti da talasi odnesu zakrpu. Preporučuju se madraci na opruge, jer je bolje prilagođenje obliku oplate. Madrac treba prekriti ćebetom. Madrac treba podupreti stolom za jelo, čeličnom pločom ili drvenom pločom, što se zatim čvrsto podupre. Delove rupe koje madrac ne pokriva treba zapušiti krpama, kučinom ili klinovima.
