Evo kako su čuveni Walter Turnšek i Žarko Mahović daleke 1979. godine sugerisali nautičarima samograditeljima, šta i kako uraditi kad je u pitanju električna instalacija na brodiću.
„Lošije uslove od onih u kojima „živi“ brodska električna instalacija, verovatno nemožemo zamisliti. Stalno prisutna agresivna vlaga, voda koja neretko dolazi u direktan dodir s kablovima i spojevima, skučen prostor i ograničene mogućnosti „proizvodnje“ struje... Upravo je zato i jedno od osnovnih pravila za električnu instalaciju plovila da svi kablovi moraju prolaziti dovoljno visoko da ne dodju u dodir sa vodom. Uz to, ne smeju biti pritisnuti uz oplatu, već učvršćeni plastičnim držačima, koji sve kablove drže na malom rastojanju od oplate. Na mestima gde kablovi prolaze kroz pregrade, otvori treba da su dovoljno veliki kako kablovi ne bi bili zategnuti ili se izolacija oštetila od vibracija. Kablovi treba da su slobodni, tjs., da ne prolaze kroz cevi, kako bi se što brže osušili ako se nakvase, ali i da se omogući hladjenje, ako se zagreju. Cevima, instalaciju možemo zaštiti samo na mestima gde postoji opasnost od oštećenja. „
Jezgro kabla mora biti kvalitetno, a izolacija otporna na naftne derivate, ultraljubičasto zračenje sunca i zagrevanje...
Ono što mi se čini da svaki nautičar treba znati, jer uvek na plovilu nešto „petljamo“ oko „struje“, to je da svaki potrošač „vuče“ onoliko struje koliko mu je potrebno, pa nije svejedno koliki presek kabla treba da bude.
„Ukoliko o tome ne vodimo računa, doći će do gubitka struje na putu od akumulatora do potrošača. To mogu biti i znatne količine. Na primer: ako gubitak zbog otpora u kablu za poziciona svetla iznosi 10%, na grlu sijalice naćićemo samo 10.8 umesto poslanih 12 V. Uz to, svetlost sijalice opašće za čitavih 30%. To znači da će nas za plovidbe noću zapaziti oni koji nam dolaze u susret na znatno manjoj razdaljini nego što je potrebno. Zbog svega toga valja pažljivo odabrati kablove. Pre svega, utvrdićemo koliko struje u amperima „vuče“ potrošač, kolika je dužina kabla od akumulatora do potrošača, te koliki gubitak smemo dozvoliti.“ Pod dužinom podrazumevamo ukupnu dužinu od akumulatora do potrošača i nazad.
U prilogu date su tabele, iz kojih se vidi koji presek kabla u mm² je potreban, kad znamo koliko ampera „vuče“ koji potrošač.
Dozvoljeni gubitak od 10% dopušten je za rasvetu kabina, tranzistorski i radio uredjaji, reflektor, kaljužna pumpa, ventilator... Potrošači kod kojih gubitak nesme biti veći od 3% su poziciona svetla, elektronski uredjaji (dubinomer, brzinomer i sl.).
„Postavljajući neki novi potrošač, ili kad planiramo izvodjenje nove brodske električne instalacije (bez obzira kakve je veličine plovilo), najmanje što smemo učiniti je da zanemarimo dimenzonisanje kablova. I kod najtačnije dimenzionisane i održavane instalacije, nemogu se izbeći gubici napona od 1-2%, a počinju već na samim klemama akumulatora. Istina je da veliki gubici napona nastaju i na oksidiranim spojevima i prekidačima, ali njih možemo pravovremeno očistiti, dok nedovoljno dimenzioniran kabal možemo samo menjati.“
Naravno, gospodin Turnšek je daleko podrobnije obradio u časopisu „SAM“ iz jula 1979. godine. Osnovna konstatacija cele priče je da na plovilu najviše nedostaju voda i struja...
PRESEK KABLOVA UZ DOZVOLJENI GUBITAK DO 10%
Ampera Dužina kablova u metrima
3 5 7 9 11 13 15 17
5 1,7 1,7 1,7 1,7 1,7 1,7 1,7 1,7
10 1,7 1,7 1,7 2 2 2 2,6 2,6
15 1,7 1,7 2 2,6 2,6 2,6 3,2 3,2
20 2 2 2,6 2,6 3,2 3,2 3,2 4,1
25 2,6 2,6 2,6 3 3,2 3,2 4,1 4,1
PRESEK KABLOVA UZ DOZVOLJENI GUBITAK DO 3%
Ampera Dužina kablova u metrima
3 5 7 9 11 13 15 17
5 1,7 2 2 2,6 2,6 3,2 3,2 3,2
10 1,7 2,6 3,2 3,2 4,1 4,1 4,1 5,2
15 2,6 3,2 4,1 4,1 5,2 5,2 5,2 5,2
20 3,2 4,1 4,1 5,2 5,2 6,5 6,5 6,5
25 3,2 4,1 5,2 5,2 6,5 6,5 6,5 7,5
