BEOGRAD, 12. novembra 2009. - Epidemija novog gripa donela je obiccnom
svetu mnoge dileme ali vechina u jedno veruje - u blagotvorno dejstvo
belog luka. U narodu, beli luk je od davnina lek za sve.
U tom gotovo fanaticcnom iskonskom verovanju ide se ccesto tako daleko
da se beli luk ccak i danas upotrebljava ne samo kao lekovito
preventivno vech i kao sredstvo protiv "zlih duhova" i drugih
"nevidljivih opasnih sila".
Beli luk ima ssiroku primenu u narodnoj medicini, a u poslednje vreme,
posle mnogobrojnih nauccnih istrazzivanja kojima su potvrdjena njegova
delotvorna svojstva, sve visse se koristi i u savremenoj farmakolosskoj
industriji.
Svoje latinsko ime, Allium sativum, beli luk je dobio po svom
najznaccajnijem sastojku, alicinu, koji deluje antibakterijski.
Da li beli luk mozze da se jede u neograniccenim koliccinama?
Struccnjaci kazzu da je potreban oprez ako se uz beli luk uzimaju
vitamin E, preparati ginko bilobe, lekovi trental, aspirin, farin,
heparin, jer mozze da dodje do pojaccanog krvarenja.
U narodu se beli luk nije koristio samo kao lek za sve, vech i kao
sredstvo za bajanje, vraccanje, bacanje madjija i ccini. I danas mnogi
na put ne krechu bez belog luka. Kad se sin slao u vojsku ili je
cherka izlazila, stavljao im se beli luk u odechu, da ih saccuva.
Iz istorijskih spisa vidi se da je i u starom i u srednjem, kao i dugo
vremena u novom veku, beli luk priznavala za lek i sluzzbena medicina
raznih naroda, ali je u poslednjim vekovima, a narocito u 19, gotovo
potpuno bio izbaccen iz farmakopeja.
Tek u Prvom a naroccito u Drugom svetskom ratu i posle njega poccinje
pravo nauccno prouccavanje belog luka, pa se on danas sve visse i
raznovrsnije upotrebljava u nauccnoj medicini.
Beli luk ulazi u sastav raznih preparata za jaccanje, kao stimulans
nervnog sistema, zatim protiv visokog krvnog pritiska,
arterioskleroze, kao efikasno antisepticcno preventivno sredstvo
protiv raznih zaraznih bolesti (tifus, grip, difterija, kolera),
protiv hroniccnog bronhitisa, velikog i obiccnog kasslja...
Beli luk je veoma stara biljka. Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipchani i
drugi narodi gajili su ga visse vekova pre nove ere kao hranljivu,
zaccinsku i lekovitu biljku. U Bibliji se spominje jedno jelo od belog
luka i sircheta koje se davalo kosaccima.
U staroj induskoj medicini beli luk je bio vrlo cenjen lek, a
upotrebljavali su ga i kao ljubavni napitak. Stari Egipchani su, kazzu
neki, zahvaljujuchi preventivnoj mochi belog luka, spreccili bolesti i
uspeli da izgrade piramide.
Stari Grci su zabranjivali pristup u hramove onima koji su jeli beli
luk (nazivali su ga "smrdljiva ruzza"), ali je malo biljaka koje su
toliko posstovali kao beli luk.
Rimljani su ga takodje upotrebljavali za lek, zaccin i hranu.
Vergilije spominje upotrebu iscedjenog soka iz belog luka i majccine
dussice: "Zzeteoci, kosacci treba da se namazzu time ako zzele mirno i
bezbrizzno da se u podne odmore i otpoccinu, jer ih onda zmije neche
ujedati".
Arapski lekari u srednjem veku mnogo su doprineli ssirenju upotrebe
belog luka za lek, kao ssto su, uostalom, uccinili i za mnoge druge
biljke za koje nije znala tadassnja "nazadna" Zapadna Evropa.
Beli luk je i najuniverzalniji apotropajon (amajlija) u biljnom
carstvu i jedan od najjaccih uopsste jer ccuva od nesrecha i uroka.
U mnogim narodima postoji verovanje da na beli luk "ne sme nikakva
neccastiva sila". Naroccito ga se plasse vesstice, vraccare, gatare.
Zato se beli luk obiccno drzzi iznad kuchnih vrata. Novorodjenccetu se
stavlja pod glavu da ga brani od svakog zla. Iz istog razloga deca i
odrasli belim lukom mazzu dlanove.
Devojke udavacce uocci Djurdjevdana otkinu podjednako dva pera na
struku belog luka, pa ako ujutru desno pero bude veche, udache se, a
ako levo bude veche, neche.
U aktuelnoj pricci o novom gripu, zasstitnim maskama, vakcinama,
pranju ruku, mozzda nije na odmet setiti se i belog luka. Ne mozze da
sskodi.
(Kraj) rpe/mar
