Tema: Protektori - večiti tabu

[paja_baksis]

 vec obecan, imas par postova iznad

[Joja]

Šta ja znam, lepo reče neko u temi:

postoje Zink, Aluminijum i Magnezijum protektori.

Pošto je moj čamac LEGURA AlMg, ispadne da je moj čamac PROTEKTOR.  
Nekim jahtama iz okoline.

  


 

Da bi postao nekome  zastita, potrebno je da si u kolu ( strujnom  ). Tj, treba da si povezan nekim provodnikom sa njim. ( ako ti neko daje celicnu sajlu da se vezes za njega i nije ti neki drug). Ovo ti je bitno ako camac drzis vezan za ponton ( gvozdeni ) da se ne vezujes lancem, jer ces preko njega uspostaviti strujno kolo i na taj nacin ce tvoj ljubimac da postane zrtvena  anoda, a spasavaces ponton. Isto vazi i ako si stalno prikopcan na struju na doku, a camac si "uzemljio". Tada si preko uzemljna spojen sa metalnom konstrukcijom pontona i desava se ista stvar. A sada i oni koji imaju neke zrtvene anode a u prikaceni su sa strujom u marini ( pod uslovom da su 220 istalaciju uzemljili preko korita, sto je u 99% slucajeva), njihove anode se trose ali da zastite pontone. :)a ne brod.   I za to ima resenje.Nauticko- znaci skupo i grunfovsko koje rad posao.

Ps. Ako si na sidristu mozes da zaboravis gornji tekst

[mossi]

  Hvala!

 

[Nino]

I za to ima resenje.Nauticko- znaci skupo i grunfovsko koje rad posao.

Za nautičko znam, ima ga u SVB-u, mislim da je sto i nešto evara. Voleo bih da čujem koje je grunfovsko rešenje. Nadam se da mi nećeš reći otkači uzemljenje. 

[Pera GARMIN]

Isolation transformer opisan u atačmentu

Više detalja na:
http://www.victronenergy.com/isolation-transformers/isolation-transformers-2000va-3600va-7000va/

cijena... hm, sitnica

[Pera GARMIN]

A ima i jeftinija "sprava" sa proporcionalno manjim stepenom zaštite - Galvanic isolator koji odvaja "samo" uzemljenje AC mreže

[Joja]

Za nautičko znam, ima ga u SVB-u, mislim da je sto i nešto evara. Voleo bih da čujem koje je grunfovsko rešenje. Nadam se da mi nećeš reći otkači uzemljenje.  

"Otkaci uzemljenje" Mislim da je Aka tako to resio.
Ovo sto Pera kaze, ovaj jeftiniji je resenje sa 4 diode ( diodni galvanski izolator ) a skuplji je takozvani rastavni transformator ( isti broj namotaja i na primaru i na sekundaru , primar je uzemljen na obali a sekundar na brodu) tako da nema prolaza galvanske struje. Ja nisam elektronicar a i nisam grunfovao na ovu temu maada mi je poznat princip rada. Brod uglavnom ne drzim prikljucen na 220 V, a kad to radim primenjujem Akin metod

[Pera GARMIN]

Isolation transformer 2kW je 470€+PDV
Galvanic isolator je oko 120€ +PDV

Gurnfovska rešenja moraju biti kudikamo jeftinija!

[Aka]

Ja stvarno ne mogu da shvatim zašto dovlačiti spoljnjo uzemljenje na brod koji je po definiciji savršeno uzemljen... u stvari uvodnjen

A u Beogradu, retko gde je uzemljenje dobro, a da ne govorim o nulovanim sistemima.

[Joja]

E malo da se vratim na ZN protektore i necu vise da dobacujem.
Zn protektori su sastava 99,5% Zn i malo drugih metala ( sto je proizvodna tajna jer upravo od toga zavisi koliko se sporo pasiviziraju tj koliko su aktivni).
E sad ce busa da casti
Nije svejedno da okacite "odokativnom" metodom par ili vise komada pa da ste zastitili brod.
Potrebna kolicina Zn protektora se otprilike racuna na sledeci nacin:
Povrsina uronjene oplate u m2x0,29kg protektora po m2
Oplata se racuna priblizno:URONJENA DUZINA X ( SIRINA+GAZ) X FAKTOR
FAKTOR je za teretne brodove 1,2, za deplasmance 1, jedrilice 0,75, lake brodove,gliser 0,5
Recimo za brod od 10m sirok 3m i gaza 0,7m bila bi sledeca matematika:
10x(3+0,7)x 1x0,29=10,73 kg Zn protektora, potrebnih da bi se u potpunosti zastitila ta povrsina.
Sada dolazimo do sledeceg: a gde ih staviti?
Za ovo bi trebalo izvesti merenja u odnosu na neku referentnu elektrodu ( moze i malo boljim unimerom u mV, - na korito a + na recimo Zn anodu uronjenu na 50 cm ) i videti kakav je raspored potencijala po koritu, te na taj nacin
odrediti mesta za postavljanje zrtvenih anoda.

[Joja]

Ja stvarno ne mogu da shvatim zašto dovlačiti spoljnjo uzemljenje na brod koji je po definiciji savršeno uzemljen... u stvari uvodnjen

Moz bit ali i nemora da znaci. Seti se kad varis, da tamo di je boja nece da probije...Znam, kada postavljaju uzemljenje za kucu, da ukopavaju tri sonde na 1.5m dubine, povezuju ih i vrse merenje nekim ozbiljnim instrumentom ( dal otpor?).
Ocu reci da bez obzira sto je brod u vodi pitanje je da li je dobro i dovoljno uzemljen ( eventualno preko elise - a onda mozda se javi problem lutajucih struja!? ). Ja bih najvise preferirao ka  rastavnom trafou u domacaoj varijanti, koji verovatno ne bi trebao da bude neka investicija za neku normalnu struju.

[Pera GARMIN]

Nabavih sebi ovu knjižicu na METS-u i u slast je pročitah da se podsetim nekih tema, ali i otkrijem nešto novo...
http://www.rya.org.uk/shop/pages/product.aspx?pid=G67(RYADefaultCatalog)&mode=c&cat=Buying+%26+Maintenance(RYA+Main)&type=&course=
Za svaku je preporuku, nego da se vratim na temu protektora:

Prvo da rasčlanim galvansku i elektrolitičku koroziju iako obe imaju skoro isti efekat

Galvanska nastaje kada su dva raznorodna metala uronjena u elektrolit a povezana su provodnikom (na primer bronzani propeler na inox osovinskom vodu), tada struja koja nastaje kao razlika potencijala ta dva metala teče od većeg ka manjem potencijalu uništavajući metal sa manjim potencijalom.

Elektrolitska nastaje kada se dva metalna elementa nalaze u elektrolitu, raznorodna ili ista, a povezana su izvorom struje, najčešće nekim strujnim probojom u brodu. Posledice elektrolitske su obično brže vidljive jer je razlika potencijala izazvana spoljnim izvorom obično značajno veća nego ona kod galvanske korozije.

Evo Galvanske skale, na kojoj se vidi potencijal različitih metala i legura:


Ideja žrtvujućih anoda na trupu je da se u elektrolit uvede veoma anodni metal koji će se namerno žrtvovati preuzimajući destrukciju galvanskih struja na sebe.
Drugo rešenje je da se uvođenjem slabe struje u "kontru" galvanske struje, ona poništi. To je katodna (aktivna) zaštita koja zahteva dosta merenja i matematike pre implementacije.
A same galvanske struje ne zavise samo od metala, nego i od elektrolita (vode), količine kiseonika u elektrolitu, da li elektrolit miruje ili se kreće...

Informacija da se i kod drvenih trupova može javiti slična korozija me potpuno iznenadila. Hrast i mahagoni su po prirodi "kiseli", ali ih lokalna pojava galvanskih struja može učiniti baznim uništavajući lignin koji povezuje vlakna drveta. U tom slučaju javlja se omekšavanje drveta oko anoda i metalnih prodora kao posledica galvanske "korozije" drveta.

Dobro, dosta sam se pravio pametan tuđom knjigom, htedoh sa vama da podelim sledeći slučaj galvanske korozije u kojem uzemljenje sa obale provodnikom povezuje različite metale:


Odatle i komentar da Anima možda "pati" zbog čeličnog pontona (galvanski), zbog nekog drugog broda pored sebe (takođe galvanski) ili možda zbog nepravilnog uzemljenja pontonske instalacije (elektrolitski) ili "same sebe" - ako negde ima proboj struje (opet elektrolitski)...

A isolation transformer odvaja ne samo brodsko od uzemljenja sa pontona, nego je i otporan na okretanje faze i nule. Podrazumeva naravno da brod ima sopstveno uzemljenje preko odgovarajućih ploča za uzemljenje na trupu:


p.s. al' sam ga zašarenio?