Akita Inu, najveci japanski spic.
moj drugi pas te rase, obozavao sam ga ko nikog. bio je lud na svoj nacin
Ja sam ga zvao Sumo II, u cast prethodnom belom akiti koji se zvao Sumo, koji mi je nestao pre par godina i vise ga nikada nisam video, ceo grad sam pretresao.
kada je bio mali, kupio sam mu malu ogrlicu sa malim zvoncem kao praporac, pa kako je trckarao okolo moj brat ga je prozvao Zvonko
deci na ulicama omiljena i najveca plisana igracka. kako je veci od njih, propinju se da ga uhvate za te velike usi i gnjave. a on samo stoji i pazi da im nista ne uradi.
voleo je i da plovi, iako smo zbog prirode brodica imali malo problema oko utovara/istovara
dok sam ja bio u vojsci, moja porodica se preseli u stan, i tada je on dosao pod znak pitanja. jednog decembarskog petka 2009. sam dosao na vikend i video da Sumo II vise nije tu. Nadjen mu je novi dom u Gajdobri...
Evo slike sa nase poslednje plovidbe, moja poslednja plovidba pred (13 mesecni) odlazak u VS. taj dan, par dana pred odlazak, sam se namerio da plovim pa makar sekire padale. oce nevreme nece nevreme, e pa ja sam se zainatio, isao i to pravac u oblake...na reci je isprva bilo neobicno tiho i mirno.
ima jos dogodovstina sa Te plovidbe, ali o tome drugom prilikom.
moj verni drugar usati, i ja sa svezom frizurom koja je posledica visegodisnjeg nosenja duge kose.
p.s. zanemarite pepeljaru, ja ne pusim
