Naredni dan je osvanuo oblačan i kišovit. Nije to bila bog zna kakva kiša. Kao oni letnji, plahoviti pljuskovi, kratkotrajni i bez vetra, tako da u suštini nisu bitno uticali na lepoptu dana i uživanje u njemu. Međutim, krajem dana je ta kiša počela da biva ozbiljna, pojaviše se neki niski, iskidani i brzi oblaci, praćeni vetrom i nekakvim crvenilom. Sve je odjednom postalo nekako ljubičasto i slutilo je na nevreme, tako da sam odmah proverio vezove i stavio dodatne za svaki slučaj.
Negde od 18 sati je počeo doživljaj
Jak vetar sa jakim udarima, gotovo olujnim, praćen jakom kišom, stvarao je utisak nelagodnosti u tako malom prostoru kakav je na našem čamcu. Za vreme letnjih oluja smo bili na krmenoj palubi pod ''uradi sam'' tendom, a ovo nam je bila prva zimska oluja i to u kabini. Iskreno, nisam bio potpuno spokojan i svaki čas sam izlazio da proveravam stanje kanapa i vezova. Negde oko ponoći sve se smirilo, mesečina k'o dan, i konačno pozaspavasmo ki jaganjci
Međutim, u neka doba pre svitanja, probudiše nas jaki udari vetra i pljuskanje talasa o čamac. Iznenađujuće veliki talasi na tako malo vode. Srećom, sve je brzo prestalo, osvanuo je lep, vedar i sunčan dan. Posle jutarnje kafice i čašice kruuuške odlučismo da, čim izbacim priličnu količinu kišnice iz šiklje, krenemo put marine kako bi izbegli predviđeno pojačanje vetra.
