Došli smo 31.12. popodne do marine sa namerom da isplovimo, kao i za svaku novu godinu, i shvatili da su čamci okovani ledom od par santimetara
Ispred Ake je bilo 30ak metara leda, a najmlađem kapetanu to nimalo nije pokvarilo pretpraznično raspoloženje...
Rešili smo da ne odustanemo. 30 metara leda se relativno lako razbije. I tako, oko 16h isplovljavamo u gustu maglu. Do Pančevačkog mosta se prst pred okom nije video, ali je zato Garmin video sve. Po ko zna koji put sam srećan zbog prisustva tih elektronskih pomagala. Bez njih bi se vratili nazad.
Negde kod Luke magla postaje malo ređa. Slika Kalemegdana kroz maglu je mnogo lepša uživo...
Nastavljamo plovidbu uzvodno Savom, do splava našeg drugara, malo iznad Međice. Tu ćemo provesti Novu godinu.
Usput treba proći ispod starog železničkog mosta. Na ovako visokoj vodi, po mrklom mraku i magli koja se opet navukla, nimalo prijatan doživljaj. Brzinom od par metara na sat prišli smo mostu (naravno, upravljam sa flybridge-a ne bi li mogao da ocenim visinu) i shvatamo da ipak može da se prođe bez obaranja jarbola... laknulo mi je
... naredni sati su provedeni u sjajnom raspoloženju, i ne znam kada su pre protekli.
Budimo se 1.1.2011., nad Savom lagana izmaglica, a živih nema nigde. Dan posle
Novi most preko Save volšebno viri iz magle...
Prolazimo ga i prilazimo starom mostu... super, juče smo ga jedva prošli, ali da li je Sava naralsla preko noći? Za svaki slučaj, pred samim mostom okrećem Aku uzvodno i držeći je na motoru polako krmom spuštam ka mostu.
Da se ja pitam, ja autobus ne bi proterao ovuda
Deluje jako tesno, ali milimetar po milimetar se približavamo. Ipak prolazi. Antena će biti žrtva, ali fleksibilna je, neće joj biti ništa... Da je vodostaj samo 10cm višlji, ne bi valjalo
Na Dunavu se već javlja ledohod...
Pošto je Višnjica solidno okovana ledom, a mi imamo namere da plovimo još ovih dana, zapućujemo se prema Nautec-u, gde nas čekaju Cale i Švaba. Hvala dragi moji drugari
