Teka sada sam dospeo da pogledam kako smo se lepo druzili, sto mi i nije neko opravdanje, jer bolje da sam se druzio nego sto smo morao raditi. Naravno da je bilo sjajno. MM nas je sve osvojio i postao nepresusna tema 24h. Malo smo ga poremetili sa Sremicinim gulasom, pa Admiralovim pitama ispod saca, da bi MM skoro otisao u zaborav zbog Markove jaretine u mleku i frau Vesticinih hlebova. E ti lebovi mi ne idu iz glave. Sremacka kapetanica je oma dobila zaduzenje od Admirala da savlada tu vestini i za svako isplovljavanje da se ta vestina mora usavrsavati da se ne bi zaboravila. Na srecu, kako mi kazemo, ima vise dana nego kobasica, ""bice leba i igara"" i novih druzenja sa kapetanima i njihovim posadama, tako da ce savladane vestine doci do izrazaja. Sreca sto ce MM, vrlo brzo, da se pretvori u velikog pametnog lava, pa ce nas cuvati da u vodu ne padnemo i donositi novine i papuce, da bi se u popodnevnoj ""siesti"" pripremimili za docekivanje sledeceg jutra, uz dijetalne kolicine hrane i alkohola na 24-casovnoj trpezi, a sve to propraceno ogromnom lomacom koju pripremaju moji Majurci zvani ""Veliki i Mali DABAR"". Mirne reke moji kapetani. ""Ploviti se mora, jer na kraju kopna pocinje zivot""
