Pošto smo se u nedelju popodne vratili a u utorak ujutro ponovo izašli na isto mesto na Dunavu, ovo mu dođe kao produženi vikend
, pa da onda nastavim ovde još malo.
Vreme nas je baš poslužilo i ovih par dana. Posle maglovitih jutara, nastupali su sunčani i topli dani. Gotovo da smo se sunčali
I večeri su bile jako prijatne. Ali, u ,,ribolovnom smislu,, , vreme i nije bilo nešto posebno ako izuzmem sredu, koja je po mnogo čemu bila zanimljiva.
Naime, bio nam je u gostima moj ,,kopneni,, prijatelj na pecaroškom danu, i kao početnik u tome imao baš lepu sreću. Ulovio je svoju najveću ribu u pecaroškoj karijeri, štuku od cela 2 kg
Istog tog dana, na proputovanju ka Beljarici, svratio nam je i Ika sa svojim Odisejem II. I, dok smo sedeli i ćaskali uz kafence, proradi i štuka te uhvatismo par komada onako zajednički. Kako Ika ode, stadoše i štuke
No, bitno je da smo proveli neko vreme u ugodnom i prijateljskom razgovoru.
U sam smiraj dana ispratismo i mog ,,kopnenog,, drugara, te ostasmo sami u apsolutnoj tišini i miru. Ni talasića. Oko nas sve kao staklo. To veče, uz čaj i kafence na palubi, zaista je bilo prelepo.
U neka doba, da ne kažem ,,pidžamsko doba,,
, pristigla je i AKA sa svojom četvoročlanom posadom. A i sa skoro gotovom lenjom sarmom
Uz ugodno ćaskanje i pićence dočekasmo i lenju sarmu. I, šta reći sem božanstveno
I onda malo vinca te dočekasmo bogami i sitne sate. Ujutro smo nastavili druženje uz ,,radni doručak,, na SkLepu, a onda je AKA nastavila svoj put ka odredištu uzvodno.
A mi smo nastavili da uživamo u lepom danu, nekako najviše pod utiskom najmlađeg člana posade AKA-e. Taj mali truća, onako trapav i umiljat, je baš neodoljiv
