Uplovili smo u Porečku reku po jakom vetru i kiši - što bi se narodski reklo - po oluji. No, kako to leti biva, za nekoliko minuta sve je utihnulo i mogao se osetiti onaj mir i lepota reke, uz miris ozona posle kiše.
Vrlo brzo, sunce je ponovo zasijalo, obasjavajući nekoliko desetina brodića usidrenih u toj prelepoj uvali...
Ali, naravno, mir, tišina i jedno prelepo avgustovsko popodne ne može da potraje dugo. Miris ozona je zamenio miris sagorelog dvotaktola, a cvrkut ptica sa okolnih obronaka Miroča je nadjačao reski zvuk motora koji se muči da izglisira predimenzionisanu masu uvaljenu u gumu. Naravno, zahvaljujući administratoru i global-moderatoru ovog foruma.
Zaista ne želim dalje da pričam o ovome, ali neka ove slike kažu same za sebe.
Tužno, nema šta. Lep primer ostalim nautičarima, koji prate ovaj forum. Sram vas bilo!
