Nije baš vikend na vodi, ali jeste jedno prepodne. Naime, malo smo prošetali do mesta gde inače držimo čamac. Letos mi je bilo jako žao što nisam uspeo da fotografišem svoju bovu na suvom, ali sada je vodostaj još niži a mesto još suvlje pa sam uspeo da ovekovečim nešto što do sada nisam imao prilike da vidim na delu Dunava kod Belegiša.
Jedino alasi još izlaze na vodu, ostali su odavno na suvom ili blokirani plićacima. Gotovo niko više i ne peca, mada alasi kažu da ribe ima ko nikad.
U svakom slučaju, trenutno od Belegiškog arhipelaga postoje tri ade: Velika. Gavrina i jedna uzvodno od Gavrine. A Mala ada i Mitićeva ada (Formoza) su poluostrva. Sem na samom plovnom putu, svuda su sprudovi i plićaci. A i plovni put je sužen toliko da se brodovi jedva mimoilaze.
Suve obale i lak prilaz kopnom do najlepših ada je rezultirao time da na leto neće biti baš puno hladovine ... ošišaše lokalci sve što je iole ličilo na drvo
Pomalo sumoran dan i izmaglica su prilično umrtvili inače živopisne pejzaže, ali Dunav i njegove obale uvek imaju svoju lepotu koju ništa ne može da umanji.
