Forumi !
Ima ih ovakvih, ima ih onakvih, ali im je svima zajednicko da se zahvaljujuci njima , ljudi ( citaj forumasi) jako cesto obogate.
Ovo su reci jednog prijatelja, izgovorene jednom prilikom, duboko posle ponoci, za stolom sa kojeg su odavno prestali da odnose praznu ambalazu!
Citiram: "... upoznao sam Miku, Ziku, Iku .......i gde ces veceg bogatstva!"
Tako sam i ja , boraveci na par nauticarskih foruma, naucio mnoooogo, upoznao sjajne likove, izmedju ostalih i jednog, kome su Vlasina i Vlasinsko jezero u srcu, dusi...ma u svakoj pori!!!
I obogatih se za jos jedno divno prijateljstvo.
Tom drugaru sa Vlasine dugujem, i zato bolje da pocnem !
VLASINSKA PRZENIJA
Ako, vozeci auto putem prema Nisu, skrenete kod Vladicinog Hana , posle tridesetak kilometara docicete na juznu stranu Vlasinskog jezera.
Na 1200 metara nadmorske visine pojavljuju se neverovatni prizori:
Par stotina metara od brane, ispod koje izvire reka Vlasina, ako krenete uzbrdo ulicom Zrtava Turbo Folka, dolazite do Bulevara. Da , dobro ste procitali !
Bulevar Delirijum Tremens ...
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%83%D0%BC_%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81
Lepih "kuceraka " ima u tom bulevaru!
Ali jedna kuca mi je posebno draga.
U toj kuci, svo svoje slobodno vreme, kako leti , tako i zimi , provodi moj prijatelj Vojkan, nekima poznatiji kao Vlasinko.
Sjajan covek, hedonista po rodjenju o cemu svedoce i sledece fotografije:
Vojkan je i glava jedne divne , gostoljubive, vedre porodice !!!
Na Vojin poziv, supruga i ja smo im bili gosti ovog leta. Mali kampenski konvoj sastavljen od malog prevoznog sredstva i satorske prikolice, gegao se oko 5 sati dok nije dosao na odrediste.
Voja nam je ustupio deo svoga dvorista gde podigosmo logor! Tako je u startu bilo dogovoreno jer Voja , kucni budzet dopunjuje tako sto deo kuce iznajmljuje u letnjoj sezoni. Zao mi je sto nisam uhvatio par fotografija apartmana , ali verujte narec, izgleda prelepo u svom etno fazonu. Naravno, kompletan enterijer je Vojinih ruku delo. Supruga Zoka je zaduzena da sve bude uredno i cisto . Apartmancic skroman, cist, i sa ukusom namesten. Preporucujem u svakom slucaju.......
Vojkan i Zoka, celo leto provode na Vlasini, a svojim gostima su uvek na usluzi , sta god da je u pitanju. Pretpostavljam da ne postoji osoba, koja je kod njih gostovala, da nije probala neki specijalitet iz Zokine kujne, ili Vojinog podruma.
A podrumce je prica za sebe. U njemu " zive" viljamovka, kajsijevaca, sljivovica, belo-crno vino, opet , Vojinih ruku delo.
Imaju jedan divan obicaj da svojim gostima priuste par sati voznje camcem po jezeru.
Supruga i ja , smo docekani kao prijatelji i odmah u startu smo bili " obmanuti" !
Zoki je na dan naseg dolaska bio rodjendan a oni su to vesto sakrili od nas.
U neko doba, sa starog HSR-a, zacu se truba, Voja iznese talandaru , deca poskakase po klupama i nasta opstenarodno veselje.
I tako, zalogaj po zalogaj, casicu po casicu do duboko u noc.
Narednog dana, bez mamurluka i glavobolje, odjurismo na Vojin camac da konacno upoznamo i to jezero.
Svaki komentar ovim fotografijama je suvisan.
Uzivajte....!
Jezero je na 1200 metara nadmorske visine, dugo je oko 8 km, a u najsirem delu je 2.5 km .
Vodu dobija sa okolnih izvorista cija se voda kanalima ( tako to mestani zovu) sliva u jezero. Prilicno hladno tokom letnje sezone ali ima i perioda kada je kupanje u njemu sasvim prijatno.
U toku dana, na jezeru mozete da dozivite bukvalno sva godisnja doba. Ciklusi traju po par sati i vrlo brzo iz jesenjeg vertovitog dana ulazite u zarko leto.
Na jezeru je do ove godine bila dozvoljena plovidba camaca sa SUS motorima , ali se suska da od sledece godine to nece biti moguce.
Na jezeru vazi godisnja dozvola za ribolov (ona za sve vode Srbije) a ako je nemate , mozete uzeti dnevnu ili nedeljnu.
Ribe na jezeru definitivno ima ali su znacajniji ulovi retki, izmedju ostalog i zbog toga sto se vremenski uslovi jako cesto menjaju, i po nekoliko puta na dan.
Ono sto se najvise peca su saran, amur, klen , a Vojkanov prijatelj je ovog leta imao dve pastrmke od po 2 kg.
Ja sam imao srece da osetim lepog klena na stapu.
A ovako to radi Vojkanov podmladak !Primeticete na sledecoj fotografiji od oca nasledjen hedonisticki stav, ( ljubi je tata)
Zemljiste oko jezera je u stvari ogromno tresetiste debljine oko 1.5 metar, a ispod njega je kamena i sljunkovita podloga. Porast vodostaja i jaki vetrovi, cesto znaju da "otkinu" komad obale , uvuku je u vodu i tako nastaju cuvena Vlasinska plutajuca ostrva. Manjih plutajucih ostrva ima puno, ali Vlasinci se cesto hvale sa dva velika , za koje nisam do kraja razumeo plutaju li i dalje ili su se usidrila. Naravno, i ovaj fenomen je zakonom zasticen jer u nekim predjasnjim vremenima, mnogo treseta je odavde odneto u komercijalne svrhe, a na prirodu niko nije mislio. Na srecu, stvari se menjaju na bolje. Evo ga jedno plutajuce ostrvo, do duse, malo nasukano, ali se savrseno namestilo da se lakse razume o cemu sam pricao !
A ja sam, ne bas kao Robinson , ipak pronasao svoje ostrvo iz snova , doduse.....maleno.......al, sta da se radi !??
Uspeli smo da maznemo Vojkanov camac i malo sami, bez indijanskog vodica ispitujemo jezero !!!
Za kraj ove price, da ne zboravim jos jednu veoma vaznu znamenitost ovog kraja. "Ovde ljudi ne znaju sta valja !!!"
Leskovacke lignje na Vlasotinacki nacin:
Ovo zovu PRZENIJA !!! Pa nek se tako zove i ovaj putopis !
Zorici i Voji PUUUUUUUUNOOOOOOO hvala !
Nadam se da cu uskoro moci da im uzvratim gostoprimstvo !!!
